Izvor: Objava, 15.Dec.2019, 00:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

НОСТРАДАМУС

Француски астролог и лекар Мишел де Нотр-Дам, познатији као Нострадамус, родио се 14. децембра 1503. године у Сен Ремију, у Прованси. Изучавао је астрологију, математику и медицину. Већ као студент привукао је на себе пажњу успешним излечењем оболелих од куге која је харала у Бордоу. У двадесетој години постао је професор медицине, али није остао на универзитету већ је путовао пуних дванаест година.

Био је човек који је својом појавом уливао страхопоштовање. Био је робусне грађе, широких плећа, преко груди му је падала брада. Поглед његових сивих очију био је истовремено суров и љубазан.

У једној епидемији умиру му пред очима жена и три сина. Куга поново хара Француском. 1546. године варошица Ез у Прованси тражи помоћ. Град је пун лешева, окужене куће постају права гробља, и здрави и болесни се убијају искачући кроз прозоре или се даве бацајући се у бунаре. Нострадамус наређује да се рашчисте улице, да се пали ароматично дрво, дезинфикују куће, очисте канализациони одводи. Сви почињу да жваћу бели лук који се сматра средством за спречавање заразе од куге, колере и туберкулозе...

Нострадамус се ту показује као храбра личност, хладнокрвна, која презире смрт, пролази окуженим улицама доносећи свуда неопходну помоћ и љубав, улази у куће да излечи оболеле док напољу пролазе кола претрпана лешевима...

Нострадамус је своју збирку предсказања, "Центурије", објавио још за живота, 1555. године. Ово дело је садржало римована пророчанства, са стиховима исувише сажетим, дубоким и загонетним, тако да подлежу разним тумачењима. Како сам каже, Нострадамус је своја пророчанства добио на основу дугогодишњих астролошких прорачуна и онога што он назива "природним инстинктом". Ово дело будило је машту савременика.

Својим угледом стекао је краљевску наклоност, па је друго, проширено издање ове књиге из 1558. Нострадамус посветио француском краљу Анрију II. Када је Карло IX дошао на престо 1560. године, Нострадамус је постављен за дворског лекара.

Умро је у Салону, у Прованси, 2. јула 1566. године. Пророчанства су и даље привлачила пажњу, унаточ томе што их је Католичка црква осудила 1781. године.