Izvor: Objava, 24.Nov.2019, 19:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

КНЕГИЊА МИЛИЦА

Српска кнегиња Милица у народним песмама и у укупном народном предању позната је као царица Милица. Иза ове почасне титуле стајала је свест да је Милица била Немањићка. Кћи кнеза Вратка, потомка Немањиног сина Вукана, Милица је рођена око 1335. године, у време цара Душана. Године 1353. удала се за Лазара Хребељановића, доневши му у наслеђе титулу кнеза. После косовске битке и погибије кнеза Лазара 1389. године, Милица је управљала Србијом у име малолетног сина Стефана Лазаревића. Мудро је водила државне послове, старајући се да ублажи последице великог народног страдања. Доцније се повукла у манастир и примила монашки чин, као калуђерица Евгенија (Ефросина), и друговала је са својом сродницом, умном монахињом Јефимијом, удовицом деспота Угљеше Мрњавчевића. Као монахиња Милица је подигла и своју задужбину манастир Љубостињу, где је окупљала и остале удовице српске властеле, па је у последњој деценији 14. века овај манастир био и државно седиште земље којом су управљале удовице - мајке. Милица је после успелих дипломатских мисија на турском двору пренела Лазареве мошти из Приштине у манастир Раваницу. Умрла је 11. новембра 1405. године у манастиру Љубостиња, у коме је и сахрањена. Народно предање је кнегињи Милици за оца и мајку одредило старог Југ Богдана и Мајку Југовића. За њу се у епици везује приповедна интернационална тема о змају, насилном љубавнику.