Izvor: Objava, 23.Nov.2019, 15:51

МАКСИМИЛИЈАН ВРХОВАЦ

МАКСИМИЛИЈАН ВРХОВАЦ

Загребачки бискуп Максимилијан Врховац је централна личност културног и политичког живота у Хрватској с краја XVIII и почетка XIX века. Врховац је заправо претеча илирског покрета, борац за независност и уједињење хрватских земаља те културни мецена и један од највећих народних добротвора међу Хрватима.

Рођен је 23. новембра 1752. године у Карловцу. Потиче из грађанске породице. Основну школу завршио је у Карловцу, а гимназију похађао у Грацу. Ступио је у загребачко семениште, студирао у Бечу и Болоњи. Вративши се 1774. године у Загреб, брзо напредује (бележник Духовног стола, каноник у Чазми, професор па ректор Теолошког семеништа у Загребу).

Краљ Јосиф II поставио га је за ректора централног теолошког семеништа у Пешти. У Угарској Врховац упознаје водеће личности тадашњег политичког и културног живота. Упознавање са мађарским народним препородом подстиче га на сличну акцију и у Хрватској.

Године 1787. именован је за загребачког бискупа чиме почиње и најважније раздобље Врховчевог деловања у политичком и културном животу. У Горњем дому Угарског сабора, бранећи хрватски језик, одлучно се одупро захтеву да службени латински језик у Хрватској буде замењен мађарским. У борби против мађаризације оснива 1794. године у Загребу штампарију у којој, осим књигa, штампа календаре, прогласе и пригоднице на "илирском" језику.

Истовремено почиње сакупљати старе књиге и рукописе, ствара богату библиотеку од више хиљада књига и поклања је Свеучилишној књижници у Загребу. У "Позиву свећенству" из 1813. године подстиче сакупљање народне књижевности, рукописа и књига, велича хрватски језик, те на тај начин постаје претеча илиризма.

Прва јавна болница у Загребу такође је изграђена новцем који је обезбедио загребачки бискуп.

Кад је 1797. године, после пропасти Млетачке републике, Далмација припала Аустрији, настојао је да се сједини са Хрватском. Иницирао је изградњу Лујзијане, саобраћајнице између Карловца и Ријеке с огранцима за Бакар и Краљевицу. Истовремено
је на бискупском поседу
у Загребу уредио велики парк и предао га на јавно коришћење, који је у његову част назван "Максимир".

Последњих година живота успева бивше француске поседе јужно од Саве вратити у састав Хрватске. Овај истакнути Хрват, загребачки бискуп, политичар и народни добротвор доживео је мождани удар, од чега се више није опоравио. Умро је 16. децембра 1827. године у Загребу где је и сахрањен у светишту првостолне цркве. Врховчево последње доброчинство било је оснивање сиротишта за незбринуту децу у Загребу.

Врховац је од 1800. године до смрти водио "Дневник" ("Diаrium"), једну од најзначајнијих хрватских аутобиографија XIX века.