Izvor: Objava, 22.Nov.2019, 09:50

ХРОНОЛОГИЈА ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА

ХРОНОЛОГИЈА ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА

1804. година

4-10. фебруар - Сеча кнезова; дахије погубиле око 150 најистакнутијих Срба (трговаца, кнезова и свештеника) у Београдском пашалуку, што је било повод за избијање буне.

14. фебруар - Скупштина у Орашцу (на празник Сретење); донесена одлука да се подигне буна против дахија; Карађорђе изабран за вођу буне (тек од 1811. добија титулу вожда).

24. фебруар - У село Дрлупа, под Космајем, дошао Аганлија да преговара са Карађорђем, и ту долази до првог оружаног сукоба устаничке војске са дахијама; Аганлија претрпео пораз.

18. март - Устаници ослободили Ваљево и Рудник.

4. април - Устаници ослободили Крагујевац.

28. април - Турци из Босне под вођством Али-бега Видајића на Чокешини, на падинама Цера, поразили устанике; изгинуло преко три стотине устаника.

Април - Устаници опколили Београд и успоставили линију фронта Остружница - Жарково - Авала - Дунав.

3. мај - Устаници освајају Шабац, први град који су устаници заузели; истог дана Карађорђе у Раковици код Београда одржао ратни савет коме су присуствовале све нахијске старешине, са кога су српске вође упутиле писмо руском посланику у Цариград.

5-15. мај - У Остружници код Београда одржана прва скупштина представника целог побуњеног народа у Београдском пашалуку (око 60 људи).

10. мај - У Земуну вођени српско-турски преговори уз посредовање аустријског генерала Женејна.

24. мај - Турци без боја предали Пожаревац устаничкој војсци на челу са Карађорђем; плен од 10.000 оваца Карађорђе послао својој војсци која је опседала Београд.

Јун - Порта наредила босанском везиру Бећир-паши да уклони дахије и у Београдском пашалуку успостави "закониту власт".

18. јул - Турци предали Смедерево устаничкој војсци.

3. август - Разговори српске делегације (кнезови Јаков Ненадовић, Сима Марковић, Јанко Катић и Никола Грбовић) и Бећир-паше.

5/6. август - На острву Адакале на Дунаву војвода пожаревачке нахије Миленко Стојковић с четом од 50 људи побио четворицу дахија: Аганлију, Кучук Алију, Мулу Јусуфа и Мехмед-агу Фочића.

13. септембар - Карађорђе и устаничке старешине шаљу изасланство у Русију (Прота Матеја Ненадовић, Петар Чардаклија и Јован Протић).

13. октобар - Бећир-паша се вратио у Босну.

1805. година

Март - Карађорђе упућује у Црну Гору личног изасланика с поруком митрополиту Петру I о потреби заједничке борбе против Турака.

29. април-15. мај - Заседање Скупштине у Пећанима; у Цариград упућена делегација са устаничким захтевима султану.

Крај маја - Заповедник Ниша, Хафиз-ага, унапређен у чин паше и постављен за београдског везира.

11. јул - После вишедневне опсаде ослобођен Карановац.

18-20. августа - Битка на Иванковцу; први сукоб устаничке војске (око 8.000 војника) под вођством Карађорђа и царске војске (15.000 војника) на челу са Хафиз-пашом; тежак пораз Турака.

27. август - У селу Борак код Београда одржана Скупштина на којој је, по руском савету, али и услед тежње појединих народних старешина да тим путем ограниче Карађорђеву власт, основан Синод као централни управни и законодавни орган власти; оснивачки акт саставио доктор права Божидар Грујовић који је у Србију стигао из Русије.

20. новембар - Након двомесечне опсаде ослобођено Смедерево и проглашено за престоницу.

1-12. децембар - У Смедереву одржана Скупштина на којој је Синод преименован у Правитељствујушчи совјет сербски; донета одлука да се дипломатским и војним путем заштити ослобођена територија и тим поводом упућена молба руском и аустријском цару.

1806. година

Јануар - Руски министар иностраних дела кнез Чарториски предложио цару Александру I да се Срби придобију за Русију; током лета генерал Михељсон успоставио везу с Карађорђем, а крајем године Русија Србима упутила новчану помоћ.

26. јануар - Војска Петра Добрњца ослободила Крушевац.

Крајем јануара - Војска Миленка Стојковића ослободила Пореч.

12. март - Аустријски надвојвода Лудвиг дозвољава устаницима да у малим количинама набављају оружје и муницију, као артикле ситне трговине, али тако да то, ипак, не добије вид непријатељског акта Аустрије према Турској.

21. март - Султан Селим III објавио устаницима рат и позвао војску у џихад (свети рат).

Почетак пролећа - Желећи да Турцима затворе пут од Ниша, код села Вукашиновца, између Алексинца и Ражња, устаници изградили утврђење касније названо Делиград (тур. град јунака) и 7,5 километара одбрамбеног редута (шанца).

6. април - Сулејман-паша Скопљак, потиснувши устаничке војске Радича Петровића и Милана Обреновића, опљачкао и запалио манастир Студеницу.

20. јун - Наполеон упутио писмо султану у коме га подстиче да силом уништи "српске бунтовнике, што их Русија држи и соколи".

Крај јуна - Турске војске из три правца (Босне, Ниша и Видина) упућене на Србију.

13. јул - Карађорђе упутио Петра Ичка у Цариград да би са Портом склопио споразум о миру.

13-16. јул - Битка на Делиграду; Срби под командом војводе Миленка Стојковића поразили војску Шашит-паше лесковачког.

13. август - Битка на Мишару; устаничка војска (10.000 пешака, 2.000 коњаника, 4 топа, 1 хаубица и 1 кумбара) под вођством Карађорђа извојевала победу над снагама босанских ага и бегова (20.000 пешака) под заповедништвом Сулејман-паше Скопљака; најблиставија победа Првог српског устанка.

15. август - Порта српском преговарачу Петру Ичку уручила свој мировни предлог са широком аутономијом за Србе.

3. септембар - Победа Карађорђа и устаничке војске код Делиграда.

20. септембар - Ичко у Смедереву поднео извештај о преговорима на Порти.

Новембар - Скупштина у Смедереву прихватила Портин предлог мира; вођа крџалија Алија Гушанац спречио спровођење Ичковог мира, јер није хтео да изврши наређење Порте и преда Београд устаницима.

12. децембар - Јуришом око 12.000 устаника под вођством Карађорђа, на Андријевдан, после двоипогодишње опсаде ослобођена Београдска варош (цивилни део града); у јуришу погинуо војвода Васа Чарапић; Турци се повукли у утврђени Горњи град.

20. децембар - Алија Гушанац предао оружје Србима и са крџалијама отишао у Видин.

1807. година

8. јануар - Устаничка војска заузела београдску тврђаву на Калемегдану и коначно ослободила Београд.

23. јануар - Командант руске војске на Дунаву генерал Михељсон позвао Србе да одбаце мировни план Турске и с Русијом наставе борбу до коначног ослобођења; Карађорђе прихватио позив и ускоро упутио војску на Тимок и према Видину.

25. јануар - Порта објавила ферман којим је потврдила Ичков мир.

Крај јануара - Након освајања Београда, нова српска власт отпремила две лађе турских удовица и сиротиње Дунавом за Турску; код Пореча их зауставио војвода Миленко Стојковић, издвојио најлепше младе жене и девојке за свој харем, а осталима дозволио да наставе даље.

5. фебруар - Ослобођен Шабац, једно од последњих турских упоришта у Србији.

18. март - Ослобођени Јадар и Рађевина.

31. март - Председник Правитељствујушчег совјета кнез Сима Марковић свечано изговара: "Србија сматра себе за независну државу."

3. априла - Под утицајем Првог српског устанка, у Срему избила Тицанова буна, антифеудални покрет сремских сељака које је предводио Теодор Аврамовић Тицан; аустријске власти, уз помоћ карловачког митрополита Стефана Стратимировића, угушиле буну и пооштриле мере за сузбијање српских националних идеја.

Април - Порта издала ферман о разоружању хришћана у Босанском пашалуку.

29. мај - Са престола збачен султан Селим III.

17. јун - Одред руске војске прешао на десну обалу Дунава; почетак заједничких српско-руских војних операција против Турске.

22. јун - Српска и руска војска спојиле се код Старе Оршаве.

28. јун - На захтев устаничког вођства, руски цар Александар I у Србију упутио генерала Константина Родофиникина за руског дипломатског представника.

1. јул - Бој на Штубику и Малајници; удружена српска (Карађорђе) и руска (генерал Исајев) војска ослободила опкољеног Миленка Стојковића кога су Турци опседали између Штубика и Малајнице; ослобођен већи део Неготинске Крајине.

19. август - Доситеј Обрадовић, најумнији Србин свог времена, прешао у Србију, уз величанствен дочек у Београду коме је присуствовао и Карађорђе.

20. август - Родофиникин завршио нацрт унутрашњег уређења Србије, с којим се начелно сложио и Карађорђе; руски цар Александар I одбио да потпише из обзира према Аустрији.

25. август - Русија и Турска у Слобозији закључиле привремени мир.

26. октобар - Правитељствујушчи совјет у Београду формирао Магистрат, установу која има управну и судску власт.

Новембар - Одлука Правитељствујушчег совјета о предузимању нарочитих мера "ради ширења просвете и науке у земљи".

29. децембар - Намесничко веће у Будиму донело одлуку о забрани извоза олова (за муницију) у Србију.

1808. година

4. март - На молбу устаника и по наредби команданта руске Дунавске армије кнеза Прозоровског у Београд стигао инструктор за фортификацијске радове, инжењерски мајор Василије Грамберг, који је израдио мапе Србије и Београда и устаницима током тромесечног боравка давао корисне савете око израде шанчева и других фортификацијских радова.

13. јун - Крушичка буна у Банату; побуна сељака против аустријске власти у селу Крушчица; вође буне су учиниле превару представљајући кривотворену прокламацију као тобожњу Карађорђеву.

13. септембар - У Београду отворена Велика школа Доситеја Обрадовића и Ивана Југовића, изузетно образованог зналца неколико језика, са 20 ученика у трогодишњем трајању која је припремала кадрове за рад у државној администрацији.

18. децембар - Скупштина у Београду донела уставни акт којим је регулисан однос између Карађорђа и Правитељствујушчег совјета; укинута кнежинска самоуправа; Карађорђе признат за наследног кнеза.

1809. година

1. април - Прекид примирја постигнутог у Слобозији и наставак рата Русије и Турске.

14. април - Сачињен ратни план српске војске о повезивању с руским трупама код Видина и са Црногорцима ради одвајања Босне од Турске.

Крај априла-почетак маја - Успешна офанзива српске војске према Видину, Нишу, Босни и Рашкој области.

1. мај - Хајдук Вељко Петровић са 8.000 својих војника на јуриш заузео турску тврђаву Белоградчик у Бугарској уништивши њену посаду од 400 турских војника.

24. мај - Преваливши за седам дана пут од Ужица до Сјенице, дугачак 110 километара, Карађорђе са 10.000 устаника и 10 топова на јуриш заузео Сјеницу.

27. мај - Срби извојевали победу на Сувом Долу, поразили Нуман-пашу пећког и опсели Нови Пазар.

31. мај - Битка на Каменици (Чегру); пораз и погибија ресавског војводе кнеза Стевана Синђелића и око 3.000 његових војника.

4. јун - Карађорђе обавештен о поразу на Каменици.

18. јун - Карађорђе заузео новопазарску варош и опсео тврђаву, али следи повлачење јединица из Рашке области због одбране Делиграда.

Око 20. јуна - Велика турска офанзива из Босне.

23. август - Турци, после тридесетшестодневне опсаде, заузели Делиград и наставили напредовање долином Мораве; истог дана Алија Гушанац заузео Пожаревац.

25. август - Турци освојили Јагодину.

Ноћ 27/28. август - Руски конзул Родофиникин напустио Србију; његово бекство изазвало панику међу устаницима.

Август - Карађорђе се безуспешно обраћао за помоћ Аустрији и Француској (Наполеону).

23. септембар - Под утицајем Првог српског устанка, избио устанак Срба у Босанској Крајини (Јанчићева буна).

Октобар - Због операција руске војске на доњем Дунаву смањен војни притисак на Србију с обзиром да су Турци главнину војске морали окренути против Руса.

2. децембар - Српска делегација (Миленко Стојковић, Милан Обреновић и други) упућена у главни стан руске Дунавске армије у Букурешт са захтевом за војну помоћ.

1810. година

Јануар - У Париз упућен српски депутат капетан Раде Вучетић са задатком да од Француске (Наполеона) издејствује признање Србије која би била под протекторатом Француске.

2. март - Руси упућују устаницима ратну прокламацију у којој им главнокомандујући гроф Каменски обећава "независност и блаженство" уколико се сједине с његовим трупама у борби против Турака.

22. март - Руска војска генерала Исајева запосела Велико острво на Дунаву.

13. мај - Због неуспеха у тражењу покровитељства Аустрије и Француске, Скупштина у Београду одлучила да Србија уз помоћ Русије настави рат.

Јун - Русија у Србију као војну помоћ упутила одред војника (генерал Цукато).

6. јул-19. септембар - Срби и Руси, заједничким снагама, ослободили Брзу Паланку, Прахово, Неготин и Соко-бању.

Почетак септембра - Доситеј Обрадовић и Викентије Ракић отворили у Београду Богословију.

7. септембар - Алија Гушанац погинуо код Рушчука на Дунаву у борби против Руса.

18-22. септембар - Битка на Варварину; удружене српске (Карађорђе) и руске (генерал Орурк) снаге поразиле Хуршид-пашу.

16-20. октобар - Битка код Лознице; Карађорђе, кнез Сима Марковић и Станоје Главаш са 10.000 устаника и капетани Никич и Јеринг са 500 руских војника (козаци) притекли у помоћ српским командантима на Дринском фронту (Анта Богићевић, Јаков Ненадовић и Лука Лазаревић) и спречили инвазију Турака из Босне под вођством Хасан-бега сребреничког.

1811. година

Јануар - У Србији формиране две политичке ривалске струје међу устаничким вођама, народним представницима и интелектуалцима; русофилску струју предводили су Миленко Стојковић и Јаков Ненадовић а на челу аустрофилске били су Иван Југовић и Младен Миловановић (по моћи и утицају друга личност Првог устанка).

19-25. јануар - У Београду заседала Скупштина старешина (у присуству око 200 особа од чега је 66 имало право гласа); реорганизован Правитељствујушчи совјет; установљено попечитељство (влада) са шест попечитеља (министара) и Велики вилајетски суд; руковођен личним интересима, Младен Миловановић издејствовао да се Карађорђу, као вожду, призна врховна власт.

10. фебруар - На молбу српских власти, у Београд стигао пук руске војске (око 1.000 људи), свечано дочекан уз топовске салве и овације више хиљада грађана; дочеку присуствовао и Карађорђе.

Почетак марта - Два најистакнутија представника опозиције и изврсни војни команданти, Миленко Стојковић и Петар Добрњац, због противљења Карађорђевој моћи протерани из Србије.

9. април - У Београду умро Доситеј Обрадовић.

1812. година

28. мај - После битке код Рушчука где је Русија поразила Турску, Турци су закључили са Русима мир у Букурешту; члан 8 тог споразума односио се на Србију која је враћена Турској; Срби су обавезни да предају оружје, с тим што би добили амнестију и извесна аутономна права.

4. јул - Хуршид-паша Карађорђу предочио део Букурешког уговора који се односи на Србију и од њега захтевао да поступи у складу с његовим одредбама.

14. август - У Цариград упућена српска депутација са задатком да преговара о поновном успостављању турске власти у Србији.

16. август - У складу са Букурешким уговором, руски пук повучен из Србије; Руси свечано испраћени из Београда; испраћају присуствовао и Карађорђе.

27. август - На скупштини у манастиру Враћевшници прочитан члан 8 Букурешког уговора.

28. август - Карађорђе и Правитељствујушчи совјет народу објавили Прокламацију поводом Осме тачке Букурешког мира.

1813. година

13. јануар - На последњој Скупштини под Карађорђем у Крагујевцу именована нова депутација за преговоре с Турском и упућена у Ниш где је приспео турски преговарач.

Крај маја - У Софији пропали српско-турски преговори.

30. мај - У разговору с руским изаслаником Теодором Недобом Карађорђе изразио сумњу у успех устанка.

Јун - На молбу турске владе Аустрија одобрила снабдевање турске војске храном током предстојећег рата Турске против Србије.

Јун - Карађорђе наредио општу мобилизацију за војску способног мушког становништва од 15 до 70 година, за одбрану граница према Турској.

3. јул - Карађорђу уручено писмо великог везира Хуршид-паше којим се од Срба захтева безусловна предаја и повратак у положај раје.

4. јул - Карађорђе уз сагласност Совјета објавио Прокламацију и позвао народ на "одсудну битку".

Око 15. јула - Турци из праваца Видина, Ниша и Босне напали Србију.

17. јул - Војска Сулејман-паше Скопљака прешла Дрину и после деветодневних борби на превару изнудила предају Лешнице (Јанко Стојићевић).

18. јул - Тешко оболели Карађорђе, након препирке са Младеном Миловановићем око организовања одбране земље, привремено врховну власт пренео на секретара Јанићија Ђурића.

9. август - Командујући одбраном Неготина, од турског топовског ђулета погинуо Хајдук Вељко Петровић.

Око 15. августа - Турци заузели Лозницу коју су бранили борци Петра Молера.

17. август - Браниоци напустили Неготин и повукли се у Пореч.

25-26. август - Турци заузели Кладово и починили најстрашније злочине; села у Неготинској Крајини опљачкана и у ропство одведено мноштво жена и деце.

Крај августа - Од болести недовољно опорављени Карађорђе од Хуршид-паше затражио шестонедељно примирје како би се омогућила безбедна евакуација на аустријску територију српском неборачком становништву; Хуршид-паша одбија.

31. август - Карађорђе известио руског и аустријског цара о неизбежности пада Србије.

1-17. септембар - Сукоб турске (Сулејман-паша Скопљак) са устаничком (Милош Обреновић и Стојан Чупић) војском на Равњу, уз Савину притоку Засавицу код Шапца; сломљен отпор устаничке војске; изгинули Зека Буљубаша са око 800 својих људи и још око 3.000 других устаника; последња битка Првог српског устанка.

21. септембар - Турци заузели Пореч.

3. октобар - У раним јутарњим часовима, Карађорђе с породицом, београдским митрополитом Леонтијем и руским изаслаником Недобом напустио Србију, прешавши из Београда у Земун (Аустрија); Србију су затим напустили чланови Правитељствујушчег совјета и већина устаничких команданата, као и велики део становништва; свеукупно у Аустрију побегло 120.000 српских избеглица.

5. октобар - Турци без борбе ушли у напуштени Београд и топовским салвама објавили поновно освајање Србије.

17. октобар - У Београду продато у ропство 1.800 српских жена и деце.

21. октобар - Проглашена амнестија.