ЈАНКО ДРАШКОВИЋ

Izvor: Objava, 20.Okt.2019, 13:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ЈАНКО ДРАШКОВИЋ

Јанко Драшковић, књижевник и један од вођа хрватског националног препорода, рођен је 20. октобра 1770. у Загребу. Завршио је гимназију у Загребу, а право у Бечу. Потом је ступио у аустријску војску, и под генералом Лаудоном учествовао у опсади Београда 1789. Био је коњички капетан, али због болести напушта војску 1806. Живи на свом поседу у Речици код Карловца. Ту се, али и приликом честих боравака у Карловцу, дружи с ученим и истакнутим људима. За време француске окупације живео је у Паризу.

Био је један од најобразованијих људи свога времена у Хрватској, пријатељ књижевности и уметности, а нарочито је волео народне обичаје. Знао је осам језика. Био је пријатељ Саве Текелије, познавалац српске књижевности, и љубитељ ћирилице, којом је писао свој дневник.

Од 1792. је заступник Хрватског сабора, а од 1825. и Хрватско-Угарског сабора. Истиче се родољубљем, борбом за хрватска историјска и народна права, обнову банске власти и народни језик као службени. Сарађује с Људевитом Гајем и Иваном Деркосом. Нарочито је заслужан за ширење идеја илирског покрета међу хрватским племством. Постао је први председник загребачке Читаонице илирске 1838, и њој је поклонио своју библиотеку. Много је урадио на оснивању Матице илирске 1842. Председавао је мартовској конференцији 1848. на којој су формулисани хрватски народни захтеви.

Његова брошура "Дисертација" из 1832, која је намењена представницима Хрватске у Хрватско-Угарском сабору, постала је политички програм илирског покрета. У њој је доказивао да Хрватска, Славонија и Далмација треба да се уједине у склопу Хабзбуршке Монархије и у заједници са Угарском.

Био је почасни члан Друштва српске словесности од јуна 1842.

Умро је у Радгони 14. јануара 1856.