БЕОГРАДСКА ОПЕРАЦИЈА

Izvor: Objava, 20.Okt.2019, 13:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

БЕОГРАДСКА ОПЕРАЦИЈА

Београдска операција (или Београдска офанзива) је назив за заједничка дејства Прве армијске групе НОВЈ (9 дивизија) под командом генерала Пеке Дапчевића и Четвртог Гардијског механизованог корпуса Црвене армије под командом генерала Жданова од 11. до 20. октобра 1944. за ослобођење Београда. Представља једну од највећих и најзначајнијих битака на Балкану у Другом светском рату. Уследила је након ослобођења западне Србије, Шумадије, Топлице и источне Србије.

Београд је бранило око 30.000 немачких војника. Одбрана је организована на спољним линијама, а град је подељен на неколико чворова одбране.

Београдска операција одвијала се у три етапе. У другој и трећој етапи поступно је ангажовано још пет стрељачких дивизија Црвене армије. У првој етапи (11-14. октобра) јединице НОВЈ и Црвене армије избиле су на главни положај немачке одбране на периферији града. У другој етапи (14-18. октобра) воде се борбе у самом граду и спречена је интервенција 20.000 Немаца од Смедерева 18. октобра. У трећој (18-20. октобра) су дефинитивно разбијене немачке јединице код Авале и ослобођен Београд.

У тим борбама пешадија НОВЈ поднела је главни терет, али је посебно у току жестоких уличних борби у граду, у којима је освајана улица по улица, кућа по кућа, био велик допринос становништва.

Ослобођењем Београда окончана је 1.287 дана дуга немачка окупација главног града Југославије. Београд је (уз делимично Париз) био једини главни град у Европи у чијем је ослобађању равноправно учествовала регуларна национална војска, уз армију једне од великих сила.

У Београдској операцији је извршена до тада највећа концентрација снага НОВЈ на једном правцу. Садејство унутар јединица НОВЈ и са јединицама Црвене армије било је добро организовано. Велику помоћ јединицама Црвене армије пружио је мајор НОВЈ Милан Шијан, који је совјетској команди ставио на располагање план града на коме су била обележена главна непријатељска митраљеска гнезда.

Немачке окупационе снаге имале су око 15.000 погинулих и 9.000 заробљених војника. С друге стране, НОВЈ је имала око 3.000 погинулих и 4.000 рањених а Црвена армија око 960 погинулих војника. После губитка Београда, Немци су успоставили Сремски фронт, како би спречили ослобођење запада Југославије.