Izvor: Objava, 17.Okt.2019, 09:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

БИТКЕ КОД САРАТОГЕ

Током зиме 1776-1777, у време Америчког рата за независност, британска Влада је одобрила стратешки план за освајање Њујорка и за изолацију колонија Нове Енглеске од јужних колонија. Јака војска којом је командовао генерал Џон Бегоин требало је да из Канаде дође у долину реке Хадсон и тамо успостави власт. Главни британски штаб је истовремено одобрио други план освајања Филаделфије који је предложио генерал Виљем Хоу, у нади да ће моћи брзо да постигне свој циљ и након тога се придружи Бегоиновој војсци у Албанију. Бегоин, који је волео све удобности Лондона, био је оптерећен својим великим пртљагом, и док је губио време на такве ствари, Американци су стигли да сакупе једну велику армију милиције у Њујорку и Новој Енглеској. Бегоин је 17. јуна кренуо из Канаде у правцу југа с војском од око 9.400 људи. Поново је освојио Форт Тикондерогу на језеру Чамплејн 6. јула и одузео побуњеницима велику количину муниције и залиха. Након тога је британски генерал наишао на прве озбиљне потешкоће. Нераван терен и диверзивне тактике које су користиле трупе побуњеника генерала Филипа Шајлера (обарање дрвећа, уништавање мостова, паљење усева) значајно су успориле кретање Британаца и угрозиле њихове залихе хране. Хоуово појачање још увек није било стигло, што је додатно закомпликовало ситуацију. Хоу је са 15.000 људи отпловио за Филаделфију тек 23. јула, оставивши у Њујорку мали број снага којима је командовао генерал Хенри Клинтон. Искрцавши своје снаге на врху залива Чесепик, он је поразио главнокомандујућег континенталне армије, генерала Џорџа Вашингтона, код Брендивајна, а затим и код Џермантауна. После ове победе, Хоу се са својом војском у миру сместио у Филаделфији да ужива у задовољствима које је пружало филаделфијско друштво. Почетком августа, залихе Бегоинове војске биле су сведене на минимум. Када је сазнао да је у Бенингтону у Вермонту постојало велико складиште намирница које је припадало побуњеницима, Бегоин је послао одељење за препад од 800 људи да их преузму. Али су Зелени брђани из Нове Енглеске напали Црвене мундире и присилили их да се повуку. Тада се Бегоин суочио с веома важном дилемом: да ли да се повуче у правцу Канаде или да ризикује и крене ка Албанију, месту на коме је требало да се сусретне са Хоуовим трупама. На крају је изабрао другу солуцију. Његове трупе су 13. септембра прешле Хадсон и, на шест километара северно од места Стилвотер, наишле су на Американце под командом генерала Хорација Гејтса, односно 9.000 људи распоређених на брдима Берниса где је пут за Албани прелазио преко једног уског кланца. Положај је Американцима омогућавао да могу да контролишу и пут и реку. Бегоин је 19. септембра напао лево крило побуњеника у покушају да преузме терен, али је његов покушај био осујећен након жестоке битке која је трајала читав дан. Британски командант је тада одлучио да заузме дефанзивни положај и сачека Клинтонову помоћ из Њујорка. Три дуге недеље је узалуд чекао. У међувремену су америчке снаге под Гејтсом из дана у дан бројчано расле и духовно јачале. До краја септембра Бегоин је био четвороструко надмашен у погледу броја људи. Клинтон је кренуо са својим снагама дуж Хадсона и 6. октобра је заузео неколико утврђења на путу за Албани. Након тога је схватио да су му снаге сувише слабе за наставак продирања и поново се повукао у Њујорк, препустивши Бегоина судбини. Бегоин се већ налазио у безизлазној ситуацији и 7. октобра поново је покушао да пробије амерички фронт. Ни овога пута није успео, и 9. октобра се повукао у правцу севера, заузевши положаје на брежуљцима у близини Саратоге. Американци са снагама од око 20.000 људи успели су да опколе његове изгладнеле трупе. Бургојн се 17. октобра предао с целом војском, која је у том тренутку имала 300 официра, шест генерала и више од 5.000 војника. Остављајући оружје и залихе Американцима, било им је дозвољено да се повуку, уз услов да земљу напусте заувек. То није била само катастрофа Британаца. Било је то понижење које ће се показати као прекретница Америчког рата за независност. Када су вести о победи Американаца стигле у Европу, Француска је признала независност америчких колонија и објавила рат Великој Британији.