Izvor: Objava, 13.Okt.2019, 12:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ЖОАШЕН МИРА

Жоашен Мира био је Наполеонов маршал и бриљантни коњички командант. Наполеон га је поставио да буде краљ Напуља од 1808. до 1815. Био је ожењен најмлађом Наполеоновом сестром.

Мира је рођен 25. марта 1767. у маленом месту Лабастид Фортунијер у средишњој Француској као син крчмара. Припадао је отприлике Наполеоновој генерацији. Његови родитељи желели су да постане свештеник, али је он побегао из верске школе и ступио у војску. Официр је постао 1792. Подржавао је револуционара јакобинца Жан Пол Мара и веровао у републикански облик владавине. Његов велики успех започео је када је упознао Наполеона. Наиме, Наполеон је 1795. као генерал узео Мира за свог помоћника. У то време Мира је био само потпоручник у коњици, али показао се као изврстан Наполеонов официр.

Мира је био заменик начелника Наполеоновог генералштаба у походу на Италију 1796. Заједно са Наполеоном ратовао је против Аустријанаца и њихових савезника. Постао је командант коњице у борби против Аустријанаца. Његова вредност и смелост коју је показивао предводећи нападе коњице били су од изузетне важности за Наполеона. Мира је био важан јер је Наполеон стално користио брзе маневре да би победио много јачу противничку војску. Мирина вештина је помогла да Наполеон постане славан, а и Мира је постао славан као генерал славнога генерала. Наполеонова лоше опремљена војска је успела да остане непобеђена током похода на Италију. Поражена Аустрија је морала да потпише мир којим је Француска добила Аустријску Низоземску. Наполеон је 1798. предузео поход на Египат, са намером да пресече везу Велике Британије са Индијом. Мира је учествовао и у овом походу, командујући коњицом.

Мира је подржао Наполеонов државни удар 1799. којим је збачен Директоријум. Наполеон је основао Конзулат. Мира се оженио Наполеоновом сестром Каролином Бонапарта 1800. Тиме је Мира постао члан владајуће породице у Француској, па је и то био један од разлога због кога га је Наполеон обасипао почастима и положајима више него било ког другог сарадника. Мира је иначе био познат по свом кицошком облачењу (екстраваганција је некада била једна од честих карактеристика коњичких официра). Постављен за градоначелника града Париза, 18. маја 1804. унапређен је у маршала Француске. Добио је титулу "Први коњаник Европе". Успешним коњичким маневром код Улма заузео је Беч. Истакао се коњичким јуришем код Аустерлица, гоњењем код Јене, коњичким ударом са 80 коњичких ескадрона у пешадију противника код Пројсиш Ајлауа и у угушењу устанка у Шпанији. Од 1806. до 1808. био је велики војвода од Берга и од Клева. У Шпанији 1808. постаје начелник француског Генералштаба, а затим, 1. августа исте године, Наполеон га је изабрао да наследи Жозефа Бонапарту као краља Напуља. Тиме је Мира завладао јужним делом Апенинског полуострва, где је извршио значајне административне и привредне реформе, испољавајући тенденцију да се ослободи контроле Наполеонове. У Наполеоновом походу на Русију 1812. командовао је француском коњицом и борио се у бици код Бородина. На челу француске војске ушао је у Москву. Приликом повлачења из Русије напустио је армију, али се опет придружио Наполеону који му је опростио.

Борио се уз Наполеона и у бици код Лајпцига 1813. После Наполеоновог пораза у овој бици изневерио је Наполеона и споразумео се с Аустријом да би сачувао свој трон. Када се Наполеон 1815. вратио из изгнанства, Мира је подржао императора током његових "Сто дана" власти. Због тога је издао прокламацију италијанским патриотима, позивајући их у рат против Аустрије. Мира је с наполитанским снагама које је предводио претрпео пораз од Аустријанаца у бици код Толентина 2.-3. маја 1815. Побегао је на Корзику, а у октобру 1815. покушао је последњи пут да освоји Напуљ, који је на Бечком конгресу враћен Фердинанду IV. Мира је ухваћен и стрељан 13. октобра 1815. у Пицу.

Пред стрељачки вод је дошао миран, пољубио камеју с ликом своје супруге и обратио се официрима: "Војници! Извршите своју дужност! Равно у срце, али поштедите лице! Пуцајте!"