Izvor: Objava, 26.Sep.2019, 20:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ПРВИ СУКОБ ИЗМЕЂУ КАРАЂОРЂА И МИЛОША

Милош Обреновић, српски кнез, рођен је 1780. у селу Средња Добриња. Његова мати Вишња прво је била удата у Брусницу, а кад јој је умро муж, преудала се за Теодора Михаиловића. Милошеви родитељи су живели у крајњој оскудици и он је са браћом, од детињства, служио као најамник чувајући стоку и надничећи. Од своје двадесете године Милош је био слуга у породици Аксентија Јечменице, богатог трговца стоком са Златибора.

Кад је 1804. почела буна на дахије, са својим полубратом Миланом је учествовао у борбама на подручју Рудничке, Чачанске и Ужичке нахије. Милан му је, поред војних, поверавао и судске послове. За храброст, јунаштво и организационе способности добио је 1805. од Карађорђа звање војводе. У бици за ослобођење Ужица две године касније задобио је тешку рану од које је једва преживео. Рањавање га није поколебало и, залечивши рану, наставио је ратовање. Узео је презиме Обреновић, по Милановом оцу Обрену.

Милош Обреновић учествовао је и у догађајима знамените али трагичне 1809. године. Понесени великим успесима у борбама са Турцима, устаничке старешине су те године направиле план о једној обимној офанзиви српске војске, која ће у пролеће кренути у свима правцима према Турској: према Зворнику, Бијељини и Тузли, према Сребреници и Сарајеву, преко Старога Влаха у правцу Црне Горе, затим према Новом Пазару и у правцу Косова поља, према Прокупљу, Нишу и Лесковцу, у правцу Берковице и Белоградчика, и према Видину. Као главни стратегијски фронт сматран је онај на југозападном правцу наступања, тј. у долини Лима, према херцеговачким и брдским племенима и Црној Гори владике Петра I Петровића Његоша. Ово је био начин да се брже дође до територијалног приближавања Србије и Црне Горе, чиме би се одсекла Босна са Херцеговином од остале Турске и тиме омогућило брже и лакше ослобођење и уједињење целог српског народа под турском влашћу. Врховни командант ове војске био је сам Карађорђе, уз сарадњу војвода Вула Коларца, Вујице Вулићевића, Милана и Милоша Обреновића. И управо током ових операција у Старом Влаху Милош је први пут дошао у сукоб са Карађорђем. О чему се радило?

За време турске противофанзиве поменуте године, Милош је успео да страшно разбије војску Сулејман-паше Скопљака на Кукотници.

Да би се осветио за овај претрпљени пораз Сулејман-паша је са око 3.000 Бошњака и Дробњака ударио на Златибор. Тада је Милошу дојурио у помоћ старовлашки кнез Максим Рашковић са избеглим Старовлашанима. Максим, коме је све имање било пропало у рату са Турцима и један део породице страдао у рату, био је непомирљив противник Турака. Ретко храбар и добар мегданџија, често се залетао у турске логоре, харао и убијао непријатељске војнике, водећи тако бројне двобоје са Турцима из Скопљакове ордије. У једном таквом окршају са двадесетак Турака показао је чудесну хитрину и храброст. Срећа јуначка и овога пута послужила га је да растера Турке, али је при повратку изгубио коња, који је припадао Милошу. Милош није могао да прежали губитак тог ата који би у касу - вриштао! Затражио је од кнеза Максима накнаду за угинулог коња. "Вала, крњо" одговорио му је кнез Максим "хата ти платити нећу па да си још толики, јер га нисам уморио на мом весељу, него баш на мејдану јуначком..."

Максим је Милоша тада назвао "крњом" због његове расечене горње усне.

У жестокој свађи и сукобу на крају је дошло до позивања Милошева на Карађорђеву пресуду. Милош је очекивао да ће Карађорђе у овом спору стати на његову страну, тим више што му је Карађорђе био венчани кум. Међутим, кад је Карађорђе чуо за ово и за околности под којима је јуначки Максим Рашковић изгубио Милошева коња, правдољубив а прек, он пред војводама жестоко изгрди свога кума Милоша: "Ене, којекуде, по души га, још му није срамота искати да му Максим ата плати. А што ниси ти, курво, на мејдан изашао као он, па нека под тобом цркне. Гледај му јунака, гледај му човека. Е, браћо, баш би га право било убити сад. Та он је за обрану народа и отечества крв своју проливајући ата уморио. Ја, ако би он погинуо, би л' ти њега могао платити? И ако те чујем још једанпут, којекуде, да му за ата споменеш, главу ћу ти оцећи." Милош је прећутао грдњу, али је остао са раном на срцу.

Наведени случај са кнезом Максимом је доказ већ тада испољеног Милошевог тврдичлука. Више од тога, био је то и његов први сукоб са Карађорђем, у ствари Карађорђе му је очитао лекцију док је он ћутао. Иако до овог првог сукоба између њих двојице није дошло из никакових политичких разлога, он ће имати рђаве последице за касније односе међу њима.