Izvor: Objava, 24.Sep.2019, 10:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

КРАЉ СТЕФАН ПРВОВЕНЧАНИ

Стефан Немањић, српски велики жупан и први српски краљ, рођен је око 1166. године. Био је други син српског великог жупана Стефана Немање. На српски престо ступа 1196. године, одлуком државног сабора. Одређени утицај, због родбинских веза (Стефан Немањић је био ожењен Евдокијом, синовицом византијског цара Исака II Анђела), извршила је Византија. Заједно са братом Савом, започиње неговање култа свога оца Стефана Немање, а то настављају и сви Немањићи. Његовим проглашењем за свеца династија се могла назвати "благородном". Ту је Стефанов ослонац у свим кризним ситуацијама. Све своје успехе и неуспехе у унутрашњој и спољној политици он је приказивао као "чуда" Светог Симеона. Буну старијег брата Вукана приказао је као прекршај очеве воље "јер он остави заповеди господина и оца својега и би преступник".

Почетком XIII века настају крупне промене на Балканском полуострву. На границама Србије нагло јачају Бугарска и Угарска. Римокатоличка црква појачава свој утицај. Стефан Немањић, да би се одржао на власти, напушта везе са Византијом и приближава се папској курији. На покушај Стефанов да добије краљевску круну од папе, успротивила се Угарска, па је чак и војнички помогла Вукана да збаци Стефана и завлада Србијом 1202. године. Уз помоћ Бугарске, 1203. године, Стефан се враћа на престо, али утицај Бугарске у Србији остао је мали. Како се Византија у Четвртом крсташком рату 1204. године распала и на делу њених територија настало Латинско царство, Стефан није могао очекивати веће помоћи ни са византијске стране, и због тога се у спољној политици све више окреће према Западу, а нарочито према Венецији. Папа Хонорије III 1217. године даје му краљевску круну. Значајан успех Србије представљало је и добијање самосталне црквене организације. До 1219. године Србија је у црквеном погледу била под Охридском архиепископијом. Сава Немањић, кога је Стефан позвао у Србију да му помогне у државним пословима и јачању православне цркве, којој је, супротно датим обећањима папи, остао веран, искористио је тешке прилике у којима се налазила Патријаршија у Никеји после оснивања Латинског царства као и њено супарништво са Охридском архиепископијом да за Србију изгради аутономну аутокефалију. Сава је посвећен у Никеји за архиепископа, с тим да његови наследници буду бирани у самој Србији, без учешћа Патријаршије. Тако је у периоду владавине Стефана Првовенчаног Србија дошла до потпуне државне и црквене самосталности.

Стефан Првовенчани је умро 24. септембра 1227. године.