БОЈ НА РАВЊУ

Izvor: Objava, 17.Sep.2019, 10:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

БОЈ НА РАВЊУ

Бој на Равњу је последња битка Првог српског устанка, то је битка која је заправо означила слом устанка и крај Карађорђеве Србије.

Средином јула 1813. године Турци су кренули у општи напад на устаничку Србију на свим фронтовима. Са запада је надирао босански везир Деренделија са 80.000 војника. Последња одбрамбена линија устаника сместила се на Равњу, уз Савину притоку Засавицу.

Шанац на Засавици у почетку је држао војвода Симо Катић. У помоћ су му пристигли војводе Милош Обреновић, Прота Матеја Ненадовић, Стојан Чупић и зеленооки Јован Глигоријевић, познатији као Зека Буљубаша са "голим синовима". Ту су се, у шанцу дугачком 500 корака и иза високог грудобрана од дебелих палисада и кошева испуњених земљом који је штитио ров са водом, снабдевени са пет топова, устаници утврдили и уз натчовечанске напоре и страшне муке одржали седамнаест дана и одбијали јурише док се Турци нису докопали самих бедема. Погибија осам стотина бораца и недостатак средстава за одбрану, с обзиром на то да су све резерве барута услед непрестаних киша које су изазвале поплаву пропале, учинили су даљи отпор немогућим. Преживели браниоци су тада напустили утврђења и повукли се низ Саву. У шанцу је остао једино Зека Буљубаша са својим храбрим момцима, "голаћима". Њихов задатак је био да штите повлачење устаничке војске. Борба је на крају вођена прса у прса, ножем, сабљом и зубима, све док и последњи "голаћ" није исечен. После легендарне погибије ове херојске одступнице Турци су ушли у српски шанац и поубијали седам стотина српских рањеника и изнемоглих бораца, који нису били у стању да се повуку нити да пружају икакав отпор.

Шанац на Засавици пао је 17. септембра 1813. године. Поред беспримерног устаничког јунаштва које је ушло и у народну песму, остала је и сурова чињеница да је ту изгинуло у борбама, подавило се у Засавици приликом повлачења или било убијено после завршетка борби око 3.800 Срба. И Турци су имали огромне губитке, око 1.400 погинулих и рањених. Босански Турци су у то време говорили: "Пуца као на Засавици".