Izvor: Objava, 07.Sep.2019, 19:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ДЕВИЧАНСКА КРАЉИЦА

ДЕВИЧАНСКА КРАЉИЦА

Краљица Енглеске и Ирске Елизабета I родила се у Гриничу 7. септембра 1533. После извршене смртне казне над њеном мајком Аном Болен (1507-1536), која је била друга жена Хенрика VIII, њеног оца, и чије је тајно венчање изазвало скандал, њу су прогласили незаконитим дететом. Од тада је била приморана да стално мења место боравка. О њој се старала гувернанта, госпођа Чемперноун. Њен отац виђао ју је веома ретко.

На енглески престо ступила је када је имала двадесет пет година, 1558, и владала је све до смрти, четрдесет пет година. Наследила је своју полусестру, Марију Тјудор, названу Крвава Мери, и државу која је била ослабљена, сиромашна и окружена потенцијалним непријатељима. Непомирљиви сукоб између католика и протестаната, не само да је тињао, већ је био толико разбуктан да је обележио Енглеску у XVI веку.

Елизабета је била мудра и лукава. За разлику од своје полусестре Марије Тјудор, која је чак и Елизабету била затворила у тамницу, Елизабета се претварала да је католик и то ватрени. Међутим, после Маријине смрти, нова краљица је основала посебну цркву, англиканску, односно енглеску, што је мешавина католицизма и протестантизма, како је то започео још њен отац.

Својом мудром политиком донела је свом краљевству невиђен процват и славу. Ослањала се на поверљиве људе (државне секретаре Волсингема и Сесила, канцеларе Николу и Френсиса Бекона, и др.) када је спровела низ мера које чине прекретницу у историји Енглеске. Основала је Лондонску берзу (1566) и неколико трговачких компанија, међу којима је најважнија Источноиндијска (1600) и веома је ојачала трговачку и ратну морнарицу.

Водила је освајачку колонијалну политику и створила једну од најјачих ратних флота у свету. После пораза шпанске Непобедиве армаде код француске обале, 1588, углед Енглеске порастао је широм Европе. Њен допринос победи над Шпанцима, који су у то доба били светска велесила, непроцењив је.

Елизабета је за време своје дуге владавине осигурала превласт англиканске цркве у Енглеској, посебно после погубљења своје рођаке Марије Стјуарт, бивше краљице Шкотске, 1587.

Под њеном заштитом, европски интелектуални дух продро је у Енглеску која је доживела праву уметничку, књижевну и културну ренесансу, познату као "елизабетанско доба", посебно оличену у делу Вилијама Шекспира. Имала је огромно знање, бавила се науком и течно говорила шест језика.

Никада се није удавала. Било је много покушаја да се краљица приволи на брак, али је она то увек категорички одбијала. Тврдила је, не без поноса, како је њен брачни друг - читав енглески народ. У ствари, одлука да остане "девичанска краљица" био је њен политички избор. Попут свог оца, и она је била крајње одлучна у намери да буде једини и апсолутни владар. Умрла је 24. марта 1603. у Лондону, слављена у својој земљи и у иностранству као ниједна краљица и као само неколико краљева Енглеске пре ње.