Izvor: Objava, 02.Sep.2019, 17:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

БИТКА КОД АКЦИЈУМА

БИТКА КОД АКЦИЈУМА

Марко Антоније, бивши војсковођа Јулија Цезара, осилио се у Египту, одакле је владао источним провинцијама римске државе и реорганизовао тамошњу војску и флоту. У савезу са египатском краљицом Клеопатром намеравао је да оснује краљевину у источном делу државе. То га је 32. године пре наше ере довело у сукоб са Цезаровим наследником Гајем Јулијем Октавијаном и Антоније је кренуо на Рим. Овај трећи грађански рат у Риму добио је назив "рат између Истока и Запада".

Антоније је пропустио прилику да се у току 32. године искрца у Италију и изненади неспремног Октавијана, већ је оставио флоту у Амвракијском заливу у северној Акарнанији, а сам провео зиму неактиван у Патрасу. Тиме је стратегијску иницијативу препустио Октавијану. У пролеће 31. године Октавијанова флота, под командом чувеног Марка Агрипе, прешла је у офанзиву. Агрипа је по гусарском обичају нападао комуникације којима се снабдевала Антонијева армија у Грчкој и на крају освојио оток Крф, омогућивши Октавијану да истовремено искрца своју копнену војску северно од Амвракијског залива.

Оскудица у храни и води, маларија, свађа и дезертерство слабили су из дана у дан Антонијеву војску. Надмудрен на копну, Антоније је одлучио да излаз из ситуације потражи у одсудној поморској бици. У томе га је подстицала Клеопатра. Антоније је испловио изјутра 2. септембра и постројио своју флоту у поредак врсте: 3 ескадре у првој линији с крилима наслоњеним на копно, а иза њих, у другој линији, Клеопатрину ескадру. Октавијан је своју флоту, јачине 260 бродова, поделио у 3 ескадре и постројио је у сличном поретку. Антонијеви бродови били су већим делом грађени за абордажни бој; на око 270 бродова било је укрцано 22.000 легионара. Агрипа је на своје бродове (имао је претежно либурне) укрцао легионаре, 8 легија и 5 кохорти.

Битка је почела око подне. Агрипине крилне ескадре повукле су се према пучини, ширећи се да би добиле маневарски простор, и одвојиле противникове крилне ескадре од центра и копна; овоме је помогао и ветар с копна. Либурне су се у почетку тешко носиле са знатно већим и тежим Антонијевим бродовима, с којих је сипала киша стрела, камења и запаљених буктиња, па су због тога нападале у групама (2-3 брода), опседајући теже покретљиве бродове источних провинција, ломећи им вештим маневром весла и кормила и засипајући их ватреним стрелама и пројектилима. Тамо где је борба прелазила у абордаж личила је у многим детаљима на ону на копну. Унаточ жестоком отпору, Антонијеви бродови су избацивани из строја један за другим.

У поподневним часовима, када се битка распламсала, Клеопатра се са својом ескадром од 60 бродова провукла кроз Антонијев поредак и испловила на отворено море. За њом је отпловио и Антоније с неколико бродова. Напуштена флота борила се до мрака, кад је потпуно разбијена. Остатак бродова повукао се у дно залива и предао неколико дана касније.

Победом код Акцијума Октавијан је постао владар римског света.