Izvor: Objava, 01.Sep.2019, 07:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ЦАР УРОШ

Српски цар Урош, син цара Душана, рођен је 1. септембра 1336. године у Скопљу. Урош, "Краљ Србљем", започиње своју владавину као очев сувладар, од 1346. године са непуних десет година старости. На управу је добио западни део царства од Коринта до Дунава и од обала Јадранског и Јонског мора до Вардара, дакле онај део где је преовладавао српски елеменат са својим обичајима, док је источни део царства непосредно држао сам Душан, и то онај део где је преовладавао грчки живаљ са свим својим обичајима. Наравно, то је била само формална подела и цар је остао неприкосновени господар на целој територији великог царства. Смрћу цара Душана 1355. године, кога је на престолу заменио његов једини син Урош у деветнаестој години живота, наступило је опадање централне власти и стварање више или мање самосталних феудалних области.

Док је Урошев стриц Симеон (Синиша), намесник Епира, радио на томе да синовцу отме престо, на северу, у Подунављу, Угарска покушава да оствари своје освајачке планове према северним деловима Србије. Огорчене борбе се воде између Војислава Војиновића и Дубровчана. При закључењу мира, иако се ради о српској феудалној области, цар је постављен у улогу посредника. Браћа Балшићи, Страцимир, Ђурађ и Балша, су од 1360. године господари Зете. У северозападним областима Србије дошао је пред крај Урошеве владе до велике моћи синовац Војислава Војиновића, жупан Никола Алтомановић. Његова власт простирала се од градића Рудника, важног рударског центра, до Дубровника. Врло брзо долази у сукоб са господарима суседних области. Кнез Лазар Хребељановић му је 1370. преотео Рудник. Кнез Лазар уживао је велики углед још у доба цара Душана, а посебно Уроша, па се после смрти последњег Немањића врло брзо уздигао. Поседи су му били око Новог Брда. После Урошеве мајке, царице Јелене и ћесара Војихне простором Сера и Драме загосподарио је Угљеша, брат Вукашина Мрњавчевића. Угљешина жена Јефимија је прва жена писац у српској књижевности. Простором око Куманова и Прешева феудалну област формирају браћа Драгаш Дејановић (Константин и Јован), сестрићи цара Душана по сестри Теодори. Осталим простором Македоније господарио је Вукашин Мрњавчевић који је 1365. узео краљевску титулу.

Последњих година живота цара Уроша престала је свака његова унутрашња делатност која се још осећала на почетку његове владавине. Након 1357. године нестају српски државни сабори у којима се одржавало јединство државе. Смрћу цара Уроша у Солуну 2. децембра 1371. године нестала је и сенка централне власти која је још лебдела над већ осамостаљеним областима моћних феудалаца.