Izvor: Objava, 30.Avg.2019, 11:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

КЛЕОПАТРА

"Египат је дар Нила, а Нил наш живот, поклон је богова" - тако гласи стара египатска изрека. Пре пет хиљада година у уској долини Нила настала је једна величанствена култура, без које Европа никад не би постала оно што јесте. Из ове цивилизације је, као један од најлепших изданака, израсла и једна жена - Клеопатра.

Ова египатска краљица није била само прелепа, већ и паметна, образована и амбициозна жена која је мудро владала својом земљом и покушала да поново добије територије којима је Египат владао у Палестини и Сирији. Била је прва у својој лози која је научила језик Египћана, иако јој је матерњи језик био грчки.

Клеопатра је рођена у Александрији 69. године пре н. е. Њена породица потекла је из Македоније. Њен оснивач, Птоломеј I, био је један од генерала Александра Великог. Када су по Александровој смрти поделили земљу, Птоломеј је приграбио Египат. Клеопатрин отац Птоломеј XII био је само римска марионета. Године 51. пре н. е. Клеопатра је почела да влада Египтом заједно са својим братом Птоломејом XIII, за кога је, ради државних и других интереса, била удата већ у својој седамнаестој години. Њен млађи брат, који је желео да буде неприкосновени владар, збацио је сестру с престола и она је напустила Александрију.

Кад је Јулије Цезар, неприкосновени господар Рима, стигао у Александрију у потери за својим супарником Помпејом, Клеопатра се вратила. Кришом је ушла у александријску луку у малом чамцу и, увијена у ћилим, прокријумчарена је у палату како би га видела. Слуга је пред Цезаром одмотао ћилим из којег се појавила млада краљица. Рађа се љубав на први поглед, која ће остати у историји света упамћена као једна од најславнијих љубавних прича. Та је љубавна прича започела ћутањем, мада је прелепа краљица знала дванаест језика. Цезар је био очаран Клеопатрином лепотом. Она га је убедила да постане арбитар, а затим и њен заштитник у сукобу с њеним братом. Када јој је брат погинуо у рату који је уследио, Клеопатра се удала за свог другог брата, Птоломеја XIV, и наставила с њим да влада. Цезар је, међутим, био отац њеног сина Цезариона, рођеног 47. пре н. е. Клеопатра је искористила смрт Птоломеја XIV и свог сина прогласила за Птоломеја XV, који ће заједно с њом владати. Придружила се Цезару у Риму, где је остала све до његовог убиства од стране републиканаца 44. пре н. е. Подразумева се да су у време њихове љубавне идиле везе и државни послови Рима и Египта били развијени. Рим је био запрепашћен кад је Цезар у Венерином храму поставио златни кип богиње Венере с Клеопатриним ликом.

Клеопатри се 42. године пре н. е. указала нова прилика да помоћу римске моћи поново добије изгубљене египатске провинције. Отишла је на Тарсус у Малој Азији како би се срела с Марком Антонијем, који је владао римском државом заједно са Цезаровим рођаком Октавијаном. Пошто је очарала и придобила и Антонија, са којим је имала страсну љубавну везу и родила му сина, успела је да за своје синове обезбеди управу над Египтом.

У доба када су били заједно, Клеопатра и Антоније су живели веома расипнички. Како све има свој крај, тако су и њих двоје једнога дана морали да прекину сладак живот у Александрији. Антонијев развод од Октавијанове сестре Октавије, због намере да се ожени Клеопатром, навео је Октавијана да 32. пре н. е. Клеопатри објави рат. После пораза у поморској бици код Акцијума (31. пре н. е.) Клеопатра и Марко Антоније су побегли у Александрију. Када су Октавијанове трупе продрле у предграђа овог прелепог града, Антоније је потпуно сломљен и изгубљен нанео себи ножем више смртоносних рана. Последња жеља му је била да умре на рукама вољене жене. Она му је и испуњена. Готово луда од бола Клеопатра се до крви ноктима гребала по лицу и грудима. Једном слуги поручила је да донесе египатску кобру у корпи са смоквама, коју је пустила на своје груди. Од уједа змије умрла је једна од најславнијих краљица у историји света. Било је то 30. августа 30. године пре н. е.