Izvor: Objava, 28.Avg.2019, 13:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

САВА ТЕКЕЛИЈА

Политичар и књижевник Сава Текелија рођен је у Араду 28. августа 1761. године. Потиче из једне од најугледнијих српских породица у јужној Угарској. Праунук је Јована Текелије који је 1697. године провео војску принца Евгенија Савојског - ноћу, према звездама - кроз потиске мочваре до Сенте, а унук је капетана Ранка Текелије, који је био ожењен Алком, ћерком пуковника Мојсија Рашковића, старовлашког кнеза. Отац му је био официр Јован Текелија, а мајка Марта, синовица митрополита Ненадовића.

Основну школу (српску) Сава Текелија је учио у свом родном месту Араду, а потом је, такође у Араду, завршио и тзв. латинску школу, у којој је поред латинског учио и мађарски. Као дечак имао је прилике, 1770. године, да у свом родитељском дому види цара Јосифа II, приликом његове посете Араду. Исте године млади Сава Текелија био је са својом мајком и први пут у Пешти. Доцније, већ као младић, он ће у Пешти и Будиму провести неколико година на студијама. Тако је већ крајем 1775. године учио у Будиму поезију. 1777/8. године учио је у Араду реторику, а наредне 1778/9. године у Будиму филозофију. (Том приликом упознао се са младим Стефаном Стратимировићем, који је тада у Будиму слушао физику.) Школске године 1779/80. учио је геометрију код професора Рауша, а цртање код професора Валтера. 1780. године покушао је да се упише на Инжењерску академију у Бечу, али у томе није успео, те је за време двогодишњег боравка у Бечу учио цртање код директора Академије и бакроресца Шмуцера. У исто време слушао је предавања из права код професора Соненфелса, те је учио и француски, италијански и шпански, па и свирање на флаути. 1782. године прешао је поново у Будим, овај пут да студира права, те је 1786. године завршио онде правне науке и добио дозволу да полаже докторат. Истичући се у правним студијама међу најбољима, он је, маја 1786, одбранио са успехом своју докторску дисертацију, и тако, пред многобројном публиком, промовисан за доктора права. Тако је Сава Текелија постао први Србин доктор права.

1790. године Сава Текелија изабран је за подбележника Чанадске вармеђе, а исте године и за посланика на Народноцрквеном српском сабору у Темишвару, на којем је заступао интегритет Срба из јужне Угарске са Угарском. У исти мах он је био и писац своје веома занимљиве аутобиографије, код Срба у то време веома ретко негованог књижевног рода.

Све до смрти, читав низ година био је једна од најугледнијих личности у српском народу. Имућан човек, он је имао прилике да се школовањем и студирањем развије у веома културног човека свога доба. Отмен господин и добар родољуб, одличан правник, зналац класичних и светских језика, чак и језика народа Блиског истока, са доста смисла и за књижевност, науку и уметност, он је током низа година скупљао библиотеку која се развила у једну од српских најзначајнијих приватних библиотека онога времена, у којој су, поред дела српских и осталих јужнословенских историчара, била заступљена и чувена дела светске историје - од Аријана па надаље - затим и нека елзевиријанска издања, па бонска издања византијских писаца, издања француских енциклопедиста, као и српски споменици средњег века. Бавећи се писањем, Текелија је будно пратио политички и културни живот не само Срба него и осталих Јужних Словена.

Сава Текелија је доста и путовао, стичући на својим путовањима многа нова искуства и знања. Тако је, у два маха, био у Русији, 1787. и 1811. године, у посети код свога стрица који је био генерал у руској војсци.

У приватном и личном животу Сава Текелија није био нарочито срећан. 1815. године, када је имао већ педесет и четири године, оженио се мађарском племкињом Амалијом Безек, с којом је провео у браку само пет година, до 1820, па се потом развео.

Текелија се веома интересовао за крупна збивања у свету (Наполеоново доба) и у српским крајевима (Први и Други српски устанак).

У Бечу је, 1805. године, Текелија штампао прву мапу устаничке Србије у боји, у чак 2.000 примерака, од којих је неколико стотина послао у Србију.

Интересујући се стално за политику, поднео је 1805. године аустријском цару Францу I један меморандум, у којем му је изложио своје погледе у вези са положајем Аустрије у тадашњој светској ситуацији и, с тим у вези, какав став, по његовом мишљењу, треба Аустрија да заузме према српском устанку тако да би се - како је написао - "србско царство устројило".

Сава Текелија је умро у Араду 7. октобра 1842. године.