Izvor: Objava, 18.Avg.2019, 17:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

БИТКА НА ИВАНКОВЦУ

Прекретница у Првом српском устанку била је битка на Иванковцу августа 1805. када су Срби први пут победили турску царску војску.

Устаничко вођство је, по одлуци скупштине у Пећанима (29. априла 1805. године) од султана захтевало да Срби у Београдском пашалуку бирају веће од дванаест кнезова и посебно врховног кнеза; кнезови би сакупљали данак и предавали га посебном турском чиновнику за финансије. У ишчекивању српске делегације из Цариграда, коју су чинили прота Алекса Лазаревић и трговац Стефан Живковић-Нишлија, и одговора Порте, устаници су до јула 1805. ослободили Соколску (осим тврђаве Соко) и Пожешку нахију, Карановац и Ужице (варош).

Уверивши се да се буна на дахије из 1804. претворила у побуну против Турске Царевине, Порта је одлучила да ствар узме у своје руке. Одбила је српске захтеве, и Хафиз-агу, заповедника Ниша, унапредила у чин паше и поставила за београдског везира, наложивши му да ликвидира устанак и заведе турску власт. Предводећи султанову војску од 15.000 људи, Хафиз-паша је долином Мораве кренуо ка Београду. Близу Ћуприје, на левој обали Велике Мораве, чекао је спреман Карађорђе са око 5.500 устаника, те га је Хафиз-паша, Турчин родом из Ниша, заобишао, али му се на том путу испречио војвода Миленко Стојковић са Петром Добрњцем и кнезом Стеваном Синђелићем, утврдивши се са 2.500 људи у три добро уређена шанца на десној обали и у Иванковцу, селу четири километра североисточно од Ћуприје. План тројице војвода био је да Хафиз-пашу намаме на простор између Иванковца и Карађорђевих положаја и тако га потуку. Хафиз-паша је покушао да придобије Стојковића нудећи му бератом положај кнеза у Пашалуку ако пропусти његову војску ка Београду.

Овај је одговорио: "Берат који ми обећаваш, не треба ми. Овако сам већи бератлија. А претњом ме нећеш уплашити. Удари свом својом војском. Рђа био, ако ти се с пута уклонио." Паша у рангу везира ударио је на положаје Миленка Стојковића. Битка је вођена 18. августа, од јутра до вечери. Турци су се навече повукли у Параћин, а Карађорђе је 19. августа прешао Мораву и са обједињеном војском запосео положаје изнад Параћина. У тренутку предаха, код Карађорђа је стигао, загрејан пићем, његов писар Стеван Стевановић. Гледајући конак обасјан мноштвом свећа, замолио је Карађорђа да "избаци један топ на Турке". Ђуле је пало усред конака и ранило пашу. Сутрадан је с белом заставом стигла турска делегација да моли Карађорђа да не напада Параћин, објаснивши да је рањени Хафис-паша побегао према Нишу. Карађорђе није напао Параћин објаснивши Турцима да је то Лесковачки пашалук и да је он само хтео да одбије пашин напад.

Хафиз-паша, закратко и само на папиру везир, вратио се с војском у Ниш и ту после неколико дана умро. Покушај Порте да помоћу царске војске поврати царску власт над Београдским пашалуком завршио се неуспехом. Битком на Иванковцу завршено је прво раздобље Првог српског устанка, време самоодбране и борбе против дахијске управе, и отпочиње борба српског народа против Порте.