Izvor: Objava, 29.Jul.2019, 18:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

БЕНИТО МУСОЛИНИ

Италијански државник и политичар Бенито Мусолини рођен је 29. јула 1883. године у Предапију. После кратке учитељске каријере Мусолини се окренуо новинарству и 1913. године постао уредник социјалистичких новина "Аvаnti!" ("Напред!"). Међутим, одбацивши почетком Првог светског рата свој антимилитаризам, бива избачен из редова партије. Убрзо после рата, у којем је стигао до чина каплара, Мусолини је организовао своје следбенике у "борбену групу", која је била језгро његове фашистичке странке. Њихова десничарска националистичка политика наишла је на подршку конзервативног свештенства, земљопоседника и индустријалаца Италије. Они су затварали очи пред насиљем Мусолинијевих Црнокошуљаша, припадника наоружаних формација који су носили црне кошуље и били десна рука фашиста.

Године 1921. изабран је у италијански парламент и Национална фашистичка партија је званично призната. Рачунајући на страх краља Виктора Емануела од комунистичке револуције, у октобру 1922. Мусолини је организовао десетине хиљада фашистичких следбеника у "походу на Рим", после којег му краљ поверава мандат за састав владе. Пошто је преузео власт, Мусолини је започео своју диктатуру: подвргнуо је владу фашистичкој контроли, угушио је многе слободе, између осталог слободу говора и штампе, затварао је политичке противнике. Истовремено је унапредио привреду земље кроз потенцирање индустријских делатности, развој јавних радова, увећање земљорадње и одлучну борбу против неписмености. Године 1929. диктатор је окончао шестдеценијски сукоб око земље између Свете Столице и италијанске државе Латеранским уговором, којим је основана независна држава Ватикан.

Мусолинијев сан о ширењу Италије до граница Римског царства довео је до припајања Етиопије 1936. године и Албаније три године касније. Унаточ тим успесима, Италија је била лоше припремљена за велики рат, а Мусолинијев савез са Хитлером, једним од диктаторових првих обожавалаца и имитатора, показао је војну слабост земље убрзо по уласку Италије у Други светски рат јуна 1940. године. Његови војни походи на Балкану и у северној Африци одвели су Италију у пропаст и многи Италијани су се окренули против њега. Када су део Италије већ заузели савезници и када је постало јасно да је рат изгубљен, краљ Виктор Емануел је, уз подршку једног дела високих фашистичких функционера, одлучио да се ослободи Мусолинија и 25. јула 1943. године га је затворио, а следећег дана формирана је влада маршала Бадоља. Пошто су га немачки падобранци ослободили, Мусолини је основао Италијанску Социјалну Републику, која је обухватала територију северне Италије под немачком окупацијом и имала за престоницу Сало, градић на обали језера Гарда. Приликом повлачења немачких снага из Италије покушао је да се домогне швајцарске границе али су га 27. априла 1945. године италијански партизани ипак успели да ухвате у Донгу. Наредног дана су га стрељали, извршавајући смртну пресуду коју је против њега изрекао Национални ослободилачки комитет.