Izvor: Objava, 21.Jul.2019, 12:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

КРАТКА ИСТОРИЈА ЦРНЕ ГОРЕ

На подручју данашње Црне Горе у античком времену живели су Илири, које су у 2. веку пре нове ере покорили Римљани и касније укључили у своју провинцију Далмацију. Почетком 7. века досељавају се Словени и по римском граду Доклеи почињу да се називају Дукљанима. Од краја 10. века Црна Гора се назива Зета, којом је почетком 11. века владао кнез Јован Владимир. Зета је била у саставу државе македонског цара Самуила, а после њеног слома (1018) Зету покорава византијски цар Василије II. После његове смрти (1025) кнез Стефан Војислав ослобађа Зету византијске власти, а његов син Михаило добио је 1077. краљевску круну. За време краља Бодина у саставу Зете биле су Рашка и Босна.

Године 1189, за владавине Стефана Немање, Зета је припојена Србији и у оквиру државе Немањића остаје више од једног и по века. Зетом су у то време најчешће управљали принчеви из династије Немањића, наследници престола, а престони град био им је у околини Скадра. Године 1360. привремено се осамостаљује под великашком породицом Балшића која освајањима проширује своју власт. После смрти Балше III престаје власт Балшића у Зети (1421), коју у наслеђе добија српски деспот Стефан Лазаревић. После првог пада деспотовине под турску власт (1439), Венеција осваја приморје Зете а њихову власт признају Црнојевићи у Горњој Зети. Иван Црнојевић (владао 1465-1490) се, када су Скадар и Жабљак 1479. пали у турске руке, склања у Италију, али се ускоро враћа и наставља борбу против Турака. На крају је ипак признао њихову власт, а престоницу пренео у Цетиње. Његов син Ђурађ (владао 1490-1496) на Цетињу оснива прву црногорску штампарију.

Турска власт је успостављена 1499. године. После великог Бечког (Морејског) рата Аустрије и Венеције против Турске (1683-1699), турска власт се на овим просторима више никад није обновила. У току 18. века Црна Гора се уз помоћ Русије потпуно осамосталила. Створен је црногорски савез племена, а порастао је и утицај цетињских владика који обједињују ослободилачке тежње племена. Нарочито су биле значајне владике из породице Петровића. Владика Данило Петровић (владао 1697-1735) организовао је покољ потурица у Црној Гори (на Бадње вече 1703). Петар I Петровић Његош (владао 1784-1830) победом над Махмуд-пашом Бушатлијом (1796) ослобађа земљу од скадарских везира и организује домаћу власт. У време Првог српског устанка ради на повезивању с устаницима у Србији, али није могао да им војно помогне. Његов наследник владика Петар II Петровић Његош (владао 1830-1851) основао је Сенат (врховни управни и судски орган), гвардију (нижи суд) и перјанике (телесну гарду владике и неку врсту полиције). Његов наследник, кнез Данило (владао 1851-1860), успоставља световну власт у Црној Гори. Успео је да смањи племенске поделе, а 1855. донет је Законик којим је зајамчена лична и имовинска безбедност. После победе његове војске над Турцима на Граховцу (1858) Црна Гора добија међународно утврђене границе према Турској, мада још није призната као независна држава. Никола I Петровић Његош (владао од 1860. до 1910. као кнез, а 1910-1918. као краљ) довршава изградњу државе. Он је водио разговоре с кнезом Србије Михаилом Обреновићем око стварања Балканског савеза. Са Србијом је 1876. склопио савез против Турске и у неколико значајних битака до 1878. остварио је победе. На Берлинском конгресу (1878) Црна Гора стиче независност а добила је и Подгорицу, Никшић, Бар и Улцињ. Године 1910. постаје краљевина.

Црна Гора у савезу са Грчком, Србијом и Бугарском учествује у Првом балканском рату (1912-1913) да би истерала Турке, проширивши се на Метохију и део Новопазарског санџака. У Другом балканском рату (1913) учествује на страни Србије против Бугарске. После аустроугарске објаве рата Србији 1914, стаје уз Србију и улази у Први светски рат на страни сила Антанте. У почетку се успешно борила, али је после битке на Мојковцу 1916, последњег успеха црногорске војске у Првом светском рату, подлегла нападима аустроугарске војске, а краљ Никола емигрирао у Италију. На Подгоричкој скупштини (26. новембра 1918) збачена је династија Петровића и проглашено уједињење са Србијом, а затим и са осталим јужнословенским земљама. Од 1918. до 1941. Црна Гора је била у саставу Краљевине СХС (1929. назване Краљевина Југославија). У том периоду већи део земље био је у саставу Зетске области, а од 1929. бановине. У Другом светском рату била је под италијанском окупацијом, а после капитулације Италије (1943) под немачком.

Од 1945. Црна Гора је једна од шест федералних јединица социјалистичке Југославије. Са Србијом 1992. оснива Савезну Републику Југославију. У марту 2002. основана је нова државна заједница Србије и Црне Горе, укинуто име Југославија, а нова држава названа Државна заједница Србија и Црна Гора. Од 3. јуна 2006. Црна Гора је самостална држава.