Izvor: Objava, 18.Jul.2019, 00:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

БИТКА НА КОЗАРИ

Планина Козара, жариште оружаног устанка Босанске Крајине у време Народноослободилачког рата, била је неуништиви бастион слободе. Она је пркосила непријатељу који је током 1941. и почетком 1942. покушавао више пута да уклони растућу опасност по околне гарнизоне.

Још марта 1942, Немци су одлучили да изведу офанзиву на Козару. У том циљу извршили су у тајности обимне припреме. Те припреме су убрзане после губитка Приједора, 16. маја 1942, јер су удвостручене снаге Козарчана постале још озбиљнија опасност. Осим тога, у селу Ломовити код Приједора 21. маја формирана је и Прва крајишка бригада, а следећег дана је добила тенкове и старе авионе. Слободна територија се простирала од реке Саве на југ до планина Козаре и Грмеча.

Немци и усташе су схватили да су град Бања Лука и рудник гвожђа Љубија у опасности. И, 10. јуна, окупатор је отпочео концентричан напад на партизане из свих околних гарнизона. Иако је то било време минималног немачког присуства у Југославији, Немаца је било - 25.000, усташа и домобрана - 45.000, четника (групе Уроша Дреновића и Вукашина Марчетића) - 2.000, а Мађари су учествовали са 5 бродова за надгледање. А партизана? Свега 3.500 бораца Другог крајишког корпуса са пет батаљона. Значи, двадесет према један!

Убрзо Козара је била окружена троструким обручем. Настале су жестоке борбе са обострано тешким губицима. Одбрана, у почетку успешна, после десетак дана непрекидних борби почела је да слаби услед губитака, умора и нестанка муниције.

Трећег јула донета је одлука за пробој из обруча. Ноћу 3/4. јула, отпочело је пробијање кроз вишеструко утврђене линије обруча у југозападном делу Козаре, 15 km источно од села Међувође. После интензивне битке, Први и Ударни батаљон пробили су обруч и створили пролаз у ширини од два километра. Од поноћи, до 4 сата ујутру, та бреша је нудила могућност извлачења свих партизанских снага. Али, због слабе везе то није постигнуто. Непријатељ је око 9 сати успео да опет затвори обруч. Покушај пробоја обруча током следеће ноћи није успео. Само неколико стотина бораца са делом становништва успело је да се извуче према планини Грмеч. Рањеници и народ, Други, Трећи и Четврти батаљон, остали су у обручу.

Становништво Козаре тих дана доживело је тешку судбину. Сурову, да суровија није могла бити. Настали су најтрагичнији тренуци. Непријатељ је побио рањенике. Младо и старо борило се свим средствима. Али, отпор партизанских снага био је скршен. Мноштво народа је поубијано у збеговима, по шумама, на праговима својих домова. Ликвидирани су најзверскије. На малом гробљу у Босанској Дубици убијено је 1.600 људи, крај кречане 800, на железничкој станици Церовљани 700 младића... Најчешће су проглашавани "заробљеним партизанима" и одмах стрељани. Већина становништва, њих 68.600, депортована је у злогласне логоре Јасеновац, Сајмиште и др. Међу њима су била и 23.853 детета. Најстрашнију трагедију доживела су деца силом одвајана од мајки. Са Козаре је у дечје концентрационе логоре одведено око 12.000 малишана. Непријатељ је претресао Козару тринаест дана, све до 18. јула.

Поред цивилног становништва Козаре, тешко је страдао и Други крајишки одред, који је имао преко 1.700 мртвих и рањених бораца. Али ни противник није прошао јевтино. Избачено је из строја преко 3.000 непријатељских војника. Осим тога, партизани су током офанзиве запленили 2.500 пушака, око 200 пушкомитраљеза, 24 минобацача а 11 тенкова је уништено.

Козарска офанзива, по жестини борби, обостраним губицима и жртвама становништва, представљала је једну од најдраматичнијих епизода Народноослободилачког рата.