Izvor: Objava, 06.Jul.2019, 15:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

БИТКА КОД ВАГРАМА

Након што је у априлу 1809. између Француске и Пете коалиције (савез Аустрије и Велике Британије) поново букнуо рат, Наполеон је одмах преотео иницијативу аустријском надвојводи Карлу Лудвигу, протеравши његову војску северно од Дунава. У мају су Французи заузели Беч. Но онда се догодило незамисливо: Наполеон је у близини престонице у бици код Асперна доживео први већи пораз. После неуспеха, Наполеон је крајем маја и у јуну довео појачања. Сакупивши огромну армију од отприлике 170.000 људи, Наполеон је искористио противникову самоувереност и заметнуо одлучујућу битку код села Ваграм у близини Беча. Поучен лошим искуством из битке код Асперна, саградио је два понтонска моста преко Дунава и утврђење на острву Лобау. Почетком јула Наполеон је с огромном војском састављеном од Француза и њихових савезника вештим демонстрацијама форсирао Дунав у правцу Асперна и Еслинга затекавши аустријску армију (око 80.000 људи) под надвојводом Карлом Лудвигом неспремну. Наполеон, решен да надокнади претходне пропусте, наредио је 5. јула општи напад на добро одабране аустријске положаје.

Ипак, Аустријанци су пружили жилав отпор, грчевито бранећи стратешки важне положаје Нојзидл и Ваграм. Првог дана битке није било победника. Следећег дана Наполеон је поновио напад. Тада је до изражаја дошао Наполеонов војни геније. У центар своје војске поставио је јаку батерију од 100 топова, која је канонадама зауставила аустријски центар у напредовању. Затим је заповедио генералима да ударе на непријатеља на свим странама и аустријска војска почела је да се повлачи. Мада је Наполеон добио битку, то није био тријумф. Обе стране имале су тешке губитке: Французи око 32.000 погинулих, Аустријанци око 26.000 погинулих и 20.000 заробљених. Ово је једна од најкрвавијих битака Наполеонове епохе.

Поразом код Ваграма ратом исцрпљена Аустрија дошла је у зависност од Француске. Дванаестог јула зараћене стране су склопиле примирје, које је довело до потписивања по Аустрију суровог мира у Шенбруну којим је Салцбург уступила Баварској, западну Галицију Великом Варшавском Војводству, док је Француска узела аустријске поседе између реке Саве и Јадранског мора и припојила их Илирским провинцијама. Такође, овим миром Аустрија је морала да се придружи Наполеоновом Континенталном систему против Велике Британије.