Izvor: Objava, 16.Jun.2019, 13:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

АДАМ СМИТ

Шкотски економист Адам Смит родио се 16. јуна 1723. у градићу Киркалдију. Отац Адама Смита, који се такође звао Адам, био је адвокат и контролор пореза за срез Киркалди, а умро је неколико месеци пре него што му се родио син. Кад му је било 14 година довољно је узнапредовао у класичним језицима и математици, те га пошаљу на Универзитет у Глазгов да настави школовање, где је потпао под утицај нових просветитељских погледа на филозофију морала и политике. Широм Европе интелектуалци су жустро расправљали о природи владе, државе, морала и грађанског друштва. Мислиоци као што су француски политички теоретичар Шарл Монтескје, шкотски филозоф Дејвид Хјум и енглески историчар Едвард Гибон сматрали су да су људи себични, али и да помоћу разума могу да створе хармоничне институције. Уређени системи власништва, закона и владе захтевају да људи својевољно пренебрегну сопствене интересе зарад општег добра. Године 1759, кад му је било 36 година, Смит је објавио своје дело "Теорија моралних осећања". Смит почиње речима: "Ма какав ступањ егоизма претпостављали код човека, његовој је природи очигледно својствено да учествује у томе што се догађа с другима..." То учешће и јесте симпатија. "Баш оно", продужује Смит, "и служи као извор жалости или саучешћа и различитих осећања која у нама изазивају несреће непознатих." У последњој анализи, морално одобравање или неодобравање, по Смиту изрази су симпатије с осећањима неког имагинарног и непристрасног посматрача.

Међутим, Смит је веровао да су ова осећања превише слаба да би гарантовала хармонију друштва, те се морају подупрети законима.

Док је путовао по Француској као васпитач војводе од Беклејга, пасторка британског државника Чарлса Таунсенда, на Смита је оставио утисак економиста Франсоа Кенеј, који је сматрао да трговину треба ослободити државног монопола, царина и пореза који гуше економију.

Утицај Кенејевих схватања осећа се у Смитовом делу "Истраживање о природи и узроцима богатства народа", објављеном у Лондону 9. марта 1776. Смит је у својој књизи помоћу графикона приказао еволуцију друштва, од примитивног ловачког до сложене комерцијалне производње и размене. На овом последњем стадијуму, стабилност цена је резултат понуде и потражње, то јест механизма који сам себе исправља и тежи да цене и плате врати на "природни" ниво. Нагон за стварањем богатства, каже Смит, "доносимо са собом из мајчине утробе и он нас не напушта до гроба". Тај нагон, заједно са тржиштем и све већом поделом рада која се остварује кроз трговинску размену, чини друштвену машину сталног економског развоја.

Смит је умро 31. јула 1790. у Единбургу, а његова је смрт у вртлогу догађаја, од којих је најважнији био француска револуција, побудила сразмерно мало пажње.

Књига "Истраживање о природи и узроцима богатства народа" оставила је дубок траг у Смитово време. Привредници, индустријалци и мислиоци су упијали њене идеје, а тридесетих година 19. века британска влада укинула је стара ограничења која су се односила на трговину и предузећа. Капитализам, коме је Смит поставио темеље својим теоријама о тржишној економији, је био спреман за велики скок, који ће од Велике Британије направити прву индустријску нацију.