Izvor: Objava, 10.Jun.2019, 13:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

БИТКА НА КОЗАРИ

Планина Козара, жариште оружаног устанка Босанске Крајине у време Народноослободилачког рата, била је неуништиви бастион слободе. Она је пркосила непријатељу који је током 1941. и почетком 1942. покушавао више пута да уклони растућу опасност по околне гарнизоне.

Још марта 1942, Немци су одлучили да изведу офанзиву на Козару. У том циљу извршили су у тајности обимне припреме. Те припреме су убрзане после губитка Приједора, 16. маја 1942, јер су удвостручене снаге Козарчана постале још озбиљнија опасност. Осим тога, у селу Ломовити код Приједора формирана је и Прва крајишка бригада. И, 10. јуна, окупатор је отпочео са офанзивним дејствима. Немаца је било - 25.000, усташа и домобрана - 45.000. А партизана? Свега 3.500 бораца Другог крајишког одреда са пет батаљона. Значи, двадесет према један!

Убрзо Козара је била окружена троструким обручем. Настале су жестоке борбе са обострано тешким губицима.

Трећег јула донета је одлука за пробој из обруча. Ноћу 3/4. јула, отпочело је пробијање. Први и Ударни батаљон пробили су обруч и створили пролаз у ширини од два километра. Од поноћи, до 4 сата ујутру, та бреша је нудила могућност извлачења свих партизанских снага. Али, због слабе везе то није постигнуто. Непријатељ је око 9 сати успео да опет затвори обруч. Покушај пробоја обруча током следеће ноћи није успео. Рањеници и народ, Други, Трећи и Четврти батаљон, остали су у обручу.

Становништво Козаре тих дана доживело је тешку судбину. Сурову, да суровија није могла бити. Настали су најтрагичнији тренуци. Непријатељ је побио рањенике. Младо и старо борило се свим средствима. Али, отпор партизанских снага био је скршен. Мноштво народа је поубијано у збеговима, по шумама, на праговима својих домова. Ликвидирани су најзверскије. На малом гробљу у Босанској Дубици убијено је 1.600 људи, крај кречане 800, на железничкој станици Церовљани 700 младића... Најчешће су проглашавани "заробљеним партизанима" и одмах стрељани. Већина становништва, њих 68.600, депортована је у злогласне логоре Јасеновац, Сајмиште и др. Међу њима су била и 23.853 детета. Најстрашнију трагедију доживела су деца силом одвајана од мајки. Са Козаре је у усташке дечје концентрационе логоре одведено око 12.000 малишана. Непријатељ је претресао Козару тринаест дана, све до 18. јула.

Поред цивилног становништва Козаре, тешко је страдао и Други крајишки одред, који је имао преко 1.700 мртвих и рањених бораца. Али ни противник није прошао јефтино. Избачено је из строја преко 3.000 непријатељских војника. Осим тога, партизани су током офанзиве запленили 2.500 пушака, око 200 пушкомитраљеза, 24 минобацача а 11 тенкова је уништено.

Козарска офанзива, по жестини борби, обостраним губицима и жртвама становништва, представљала је једну од најдраматичнијих епизода Народноослободилачког рата.