Izvor: Objava, 10.Jun.2019, 13:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

МИХАИЛО ОБРЕНОВИЋ

Михаило Обреновић био је кнез Србије 1839-1842. и 1860-1868. Млађи је син кнеза Милоша, рођен 16. септембра 1823. године у Крагујевцу. Као будући кнез, са оцем Милошем креће у емиграцију јуна 1839. године. О том одласку кнез Милош је причао касније: "Пун жалости за сином, којега већ полумртва остављам, скрбан и печалан, седнем у лађу са млађим сином мојим Мијаилом и отпловим у Влашку, на моја добра, и до границе Влашке будем под стражом испраћен."

Из Влашке Милош пажљиво прати политичку ситуацију првенствено у Србији и Турској. Живи у страху да уставобранитељски вођи, који су њега присилили на абдикацију, не лише кнежевског достојанства породицу Обреновића и не изаберу Карађорђевог сина или унука за кнеза Србије. После смрти старијег Милошевог сина Милана, Михаило постаје 1839. кнез Србије и у Цариграду прима кнежевску инвеституру. Његов отац се иза тога носио мишљу да Михаила збаци са кнежевског престола и да се врати у Србију, у чему га подржава и његова супруга кнегиња Љубица, Михаилова мајка, која је остала у Србији. Изговор за то налазио је Милош у заштити премладог сина, као и у очувању аутономних права Србије, угрожених унутрашњим размирицама између кнеза Михаила и уставобранитеља. У опасности за свој положај, Михаило је покушао да осујети Милошеве покушаје и у томе је налазио јаку подршку свога стрица Јеврема. Порта именује Михаила за изабраног, а не за наследног кнеза Србије. За саветнике су наименовани уставобранитељски вођи Тома Вучић и Аврам Петронијевић, што уставобранитељима даје предност над кнезом.

Од почетка владавине Михаилове избија сукоб између њега и Савета. У суштини је то сукоб обреновићеваца и уставобранитеља. Под вођством Вучића дигнута је буна. Кнез Михаило је покушао да угуши буну, чинећи разне окрутности. Чак је лично из свог пиштоља убио грочанског капетана Јанка Михајловића. Ипак, Вучић је потукао кнежеву војску, па је кнез Михаило 1842. абдицирао, а на српски престо је доведен Карађорђев син Александар Карађорђевић. До 1859. Михаило је у емиграцији са кнезом Милошем. Помагао је Вука Караџића, Бранка Радичевића, Ђуру Даничића и друге српске културне посленике. После смрти кнеза Милоша ступа на престо 1860. У својој другој владавини поставља два основна циља: у унутрашњој политици хтео је да учврсти своју личну владавину, а у спољној да еманципује Србију од Порте.

Већ 1861. године на Преображенској скупштини доноси четири закона: о државном савету; о народној скупштини; о порезу и уређењу народне војске. Аристократских манира, европски образован кнез Михаило предузима читав низ мера на сређивању прилика у Србији. Ствара јак, али веома послушан чиновнички апарат. У томе му нарочито помажу Закони о судовима и општинама. Апсолутизам је заведен у својој пуној снази. На међународном плану долази до сукоба са Турском. "Турски устав" из 1838. није формално одбачен, али је био ван снаге. Инцидент са Турском почиње убиством српског дечака Саве Петковића од стране турског војника на Чукур чесми 1862. године. Сукоб се наставља, мешају се велике силе и под њиховим притиском 1867. турска војска напушта градове Србије (Кладово, Шабац, Београд, Смедерево). Као једини знак врховне султанове власти над Србијом остала је застава на Калемегданској тврђави.

Михаило врло активно сарађује са суседним земљама настојећи да их укључи у заједничку борбу за ослобођење од Турске. Склопио је читав низ савеза и споразума: 1866. с Црном Гором, 1867. с Грчком, 1868. с Румунијом и 1867. с бугарским патриотским организацијама које је живо помагао. Кнежеви људи били су активни на читавој територији Босне, Херцеговине, Старе Србије и Македоније.

Друга влада Михаила Обреновића траје кратко. Даје високе резултате, нарочито у војном погледу. Углед Србије је нагло порастао, нарочито после добијања градова.

Михаило се 1853. године оженио мађарском грофицом Јулијом Хуњади. Нису имали деце, а она је три године после свадбе почела да га вара са једним аустријским грофом. Развели су се после дванаест година брака. Недуго потом, Михаило је обзнанио намеру да се ожени Катарином, ћерком Анке Обреновић удате Константиновић, Михаилове сестре од стрица (Анка је била ћерка Јеврема Обреновића). Михаило је за време своје прве владе флертовао са две године старијом Анком. Кнежева чврста намера да се ожени сестричином изазвала је државну кризу: Михаило и Катарина били су сродници у петом колену и такав брак црква није одобравала. Све то прекинула је Михаилова погибија у атентату који су либерали, незадовољни аутократском владавином Михаила, организовали на њега у Кошутњаку 10. јуна 1868. године.