Izvor: Objava, 30.Maj.2019, 10:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ДЕВИЦА ИЗ ОРЛЕАНА

Јованка Орлеанка рођена је 6. јануара 1412. у француском селу Домремију, у области Шампањи. Израсла је у паметну и искрену девојку, која је одмалена имала осећај да је од бога предодређена да ослободи Француску чији су један део заузели Енглези. У њеној шеснаестој години, 1428, одлучила је да притекне у помоћ Карлу, који је шест година раније био проглашен за краља, али су га енглеске снаге спречавале да ступи на престо. Јованка је убедила Робера од Бодрикура, француског војсковођу, да краљу уручи писмо којим му се она представила.

У Карлов дворац у Шинону на Лоари Јованка је са својих шест пратилаца дошла преобучена у мушкарца. Након што је међу свитом дворана препознала краља и пошто су проверили њен идентитет, одобрен јој је пријем код краља. Требало јој је само неколико минута да убеди деморалисаног краља да ју је Бог послао да спаси Француску.

Јованка је од Карла добила малу војску и кренула према граду Орлеану који је био под непријатељском опсадом. Јованка се истакла храброшћу и успела да у мају 1429. ослободи град. Победа код Орлеана улила је нову храброст француској војсци коју је предводила Јованка, и она је наставила ка Ремсу, месту где су по традицији крунисани француски краљеви, а које је тада било дубоко у територији под енглеском контролом.

Карло VII је у јулу коначно свечано крунисан за француског краља: Јованка је била поред њега током целе церемоније. Њен задатак је био обављен, али она се није вратила скромном животу пастирице. Остала је на бојном пољу. После крунисања, Карло VII је одбио да крене у освајање Париза. Јованка је одлучила да сама настави борбу уз снажну подршку војске и народа. У мају 1430. године током опсаде Компјења ранили су је и заробили Бургунђани који су били у савезу са Енглезима. До тада је Јованка већ постала симбол буђења патриотизма, а Енглези су давали 10.000 златних круна како би била предата у њихове руке. Њена судбина била је запечаћена.

Како би избегли одговорност за њену смрт, Енглези су Јованку предали црквеном суду у Руану, где је против ње покренут процес због јереси, пошто је тврдила да је директно, без посредовања Цркве, била надахнута од Бога. Карло јој није притекао у помоћ, што му није служило на част. Јованка се јуначки држала пред инквизиторима током дуготрајног суђења, али се јавно одрекла своје изјаве о божанском надахнућу и осуђена је на доживотну затворску казну. Међутим, она је убрзо потом повукла изјаву о одрицању, па је изведена пред световни суд и осуђена на смрт као вештица. На једном тргу у Руану је 30. маја 1431. спаљена на ломачи.

Године 1449. Карло VII поново је заузео Руан и, прогоњен трагичном Јованкином судбином, поново покренуо нову истрагу против ње. Папа Калист III размотрио је оптужбе и прогласио је невином 1456. Године 1909. Римокатоличка црква ју је прогласила блаженом, а 1920. и за светицу и постала је заштитница Француске. Због својих херојских подвига добила је надимак Девица из Орлеана.