Izvor: Objava, 28.Maj.2019, 11:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ВИЛИЈАМ ПИТ МЛАЂИ
Британски државник Вилијам Пит Млађи рођен је 28. маја 1759. у Хејсу, у Кенту. Био је син Вилијама Пита Старијег. Године 1781. улази у парламент, где се непрестано залаже за окончање рата у Америци. Чувар печата државне благајне (1782-83), па премијер (1783-1801), добио је тријумфалну већину на изборима од 1784. Посвећујући се обнови државних финансија, уздрманих америчким ратом за независност, створио је нови фонд за амортизацију јавног дуга и омогућио закључење трговинског уговора са Француском (1786). Ставио је Источноиндијску компанију под државну контролу и преуредио систем управе у Индији (1784).
Према Француској револуцији Пит у почетку заузима став неутралности сматрајући да ће унутрашња превирања у Француској ићи у прилог учвршћењу трговачких и колонијалних позиција Велике Британије. Међутим, експанзионизам француских револуционара га забрињава. Пошто је револуционарна Француска 1793. објавила рат Великој Британији, био је принуђен на рат са том државом, па узастопно ствара низ војних савеза са европским државама против ње. У то време Пита су сматрали најмоћнијим човеком на свету. Захваљујући Питу, 1801. долази до уједињења краљевина Велике Британије и Ирске у једну државу, Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске, али исте године он подноси оставку због неуспеха у покушају еманципације католика, чему се противио краљ Џорџ III. Поставши поново премијер (1804), он земљу води истом енергијом. Нелзонова победа над француско-шпанском флотом код Трафалгара у октобру 1805. земљи осигурава превласт на морима од суштинске важности за борбу против Континенталне блокаде коју је Наполеон ускоро успоставио. Међутим, примивши вест о тешком поразу који је Наполеон нанео савезницама Уједињеног Краљевства, Русији и Аустрији, код Аустерлица у децембру исте године, Пит је, резигниран, изговорио пророчанске речи: "Савијте ту карту Европе! Она неће бити потребна бар десет година." Његово ионако крхко здравље само се још више погоршало и он је убрзо након тога и умро, 23. јануара 1806. у Патнију код Лондона.
















