Izvor: Objava, 21.Maj.2019, 14:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

БИТКА КОД АСПЕРНА

Код Асперна, села на левој обали Дунава, близу Беча, вођена је 21-22. маја 1809. године, током Наполеонових ратова, битка између француске и аустријске војске. Француским снагама (око 98.000) командовао је француски цар Наполеон I, а аустријским (око 105.000) надвојвода Карло, унук Марије Терезије. Карло је био брат тадашњег владајућег аустријског цара Франца I и имао је чин фелдмаршала.

Уочи битке Наполеон је већ поседовао Беч (освојио га је дванаестог маја). Будући да се главнина аустријске војске налазила на супротној, северној обали Дунава, Наполеон је одлучио прећи ту реку и напасти непријатеља.

Надвојвода Карло није спречио француску војску у форсирању реке. Напао их је тек кад су се већим делом пребацили преко острва Лобау и сместили код села Асперн и Еслинг. Окршај је био крвав и трајао је чак два дана. Наиме, након целодневне борбе првог дана битке обе војске су преноћиле на бојишту, а следећег дана Аустријанцима је пошло за руком да потисну француске снаге; ове су се повукле на острво Лобау.

Битка код Асперна један је од најкрвавијих судара Наполеонове епохе: Французи су имали близу 20.000 погинулих, а Аустријанци неколико хиљада више. Жртвама је касније подигнут споменик, назван Лав од Асперна (Dеr Löwе vоn Аspеrn), који је дизајнирао аустријски вајар Антон Доминик Фернкорн.