Izvor: Objava, 20.Maj.2019, 11:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

МАРИ ЖОЗЕФ ЛА ФАЈЕТ

Француски генерал и политичар Мари Жозеф Ла Фајет рођен је 6. септембра 1757. године у замку Шаванијак, у Оверњу, у веома богатој, старој племићкој породици. Био је дворанин краља Луја XVI, али тражио је славу као војник. У младости задојен слободарским идејама, отишао је 1776. године у Северну Америку где се као капетан добровољац придружио Американцима у борби за ослобођење од Велике Британије, добио чин генерал-мајора, постао близак пријатељ Џорџа Вашингтона и истакао се у бици код Брендивајна. Вратио се у Француску 1779. године и убедио Луја XVI да пошаље 6.000 војника да помогну колонистима. По повратку у Америку 1780. године, дата му је команда над армијом у Вирџинији и био је присутан када су се британске трупе предале код Јорктауна 1781, што је осигурало америчку независност. Поздрављан као херој два света, вратио се у Француску 1782. године, постао вођа либералних аристократа и био изабран за посланика Скупштине сталежа 1789. године. По избијању Француске револуције, постао је командант Националне гарде Париза. Октобра 1789, пратио је париске побуњенике у Версај. Припадао је фејанима, десничарском клубу који је заступао начела уставне монархије. Постао је непопуларан кад је 17. јула 1791. године наредио да Национална гарда пуца на народ Париза који је на Марсовом пољу протествовао што је краљ задржан на престолу, и због те непопуларности повукао се с положаја. Командовао је Централном армијом у рату против Аустрије (1792), али када се револуција усмерила против краља, напустио је команду над армијом и емигрирао из Француске у Аустрију. Када је Наполеон преузео власт у Француској, дозволио му је повратак из емиграције. По повратку у домовину, Лафајет је постао угледан земљопоседник. Био је противник Наполеоновог ауторитарног режима. Након рестаурације Бурбона био је либерални посланик (1814-24) и поново командант Националне гарде у првом периоду Јулске монархије. Иако је већ био грађанин неколико држава у САД, његова популарност је реафирмисана када је поново тамо отишао у посету 1824. године. Умро је 20. маја 1834. године у Паризу.