Izvor: Objava, 20.Maj.2019, 11:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

КРИСТОФОРО КОЛУМБО

Кристофоро Колумбо рођен је у породици јеврејског порекла у Ђенови 1451. године, али је с братом Бартоломеом, картографом, живео у Лисабону. Ту је преузео братовљев занат и био задивљен истраживањима португалских морнара дуж западноафричке обале. Кад је имао 30 година, и сам је већ био велики поморац.

Амбиција тадашњих морепловаца била је да стигну до крајњег југа Африке и да одатле пронађу поморски пут до Индијских острва, која су била богата свилом и зачинима. На тај начин би се заобишли ђеновљански, млетачки и арапски трговачки посредници. Колумбо је имао много смелији план. Свака образована особа знала је да је Земља округла. Самим тим, Колумбо је сматрао да је могуће доћи до Индије, Кине и Јапана пловидбом према западу, преко Атлантског океана. Географ Паоло Тосканели израчунао је да та удаљеност износи око 5.600 km. Колумбо није био једини који је дошао на такву идеју, али је био најупорнији.

Године 1484. упутио је молбу за експедицију португалском краљу Јовану II, који га је одбио, пошто су његови аргументи оцењени као недовољно "научни". Разочаран, Колумбо се обратио шпанском краљу Фердинанду и краљици Изабели, где jе организован скуп учених људи са универзитета у Саламанки. Чим би Колумбо проговорио о западној супротној страни, подсмевали су му се, јер тада је било незамисливо да постоје бића "антиподи" тј. на супротној страни. Ђеновљанин је савршено знао да је то могуће, јер је видео домороце који живе у Африци. Ауторитету св. Августина давана је предност у односу на Колумбово искуство. Али, његове присталице на двору су најзад убедиле католичке краљеве да одобре Колумбову експедицију. Ако је Португал вршио истраживања, подразумевало се да то ради и Шпанија.

Мала флота састављена од три брода напустила је андалужанску луку Палос де Могер, 3. августа 1492. Бродови су се звали "Санта Мариа", "Ла Ниња" и "Ла Пинта", од којих је највећи био "Санта Мариа" дуг само 30 m. Два месеца су пловили према западу, путем на који се нико пре тога није упутио. Посаде три брода су често очајавале што још нису угледале копно, а једном су се и побуниле.

Дванаестог октобра 1492. морнари на осматрачницама три брода угледали су копно - данашње острво Сан Салвадор на Бахамима. У бродском дневнику на "Санта Марији" је записано: "А онда смо угледали наге људе, а адмирал се искрцао у малом наоружаном чамцу." Колумбо је забо шпанску заставу у земљу и ову територију прогласио крунским поседом. Староседеоце острва назвао је Индијанцима мислећи да је стигао до Индијских острва.

Кренувши даље открио је још једно острво, данашњу Кубу, а затим и Хаити, који је назвао Хиспаниола због тога што га је подсећао на Шпанију. Међутим, на Бадње вече "Санта Мариа" се насукала на пешчаној обали и није могла да се покрене. Уверен да је то Божји знак, Колумбо се са 38 морнара искрцао и ту основао колонију и изградио мало утврђење којем је дао име Навидад.

Када се у марту 1493. Колумбо тријумфално вратио из територије за коју је веровао да су Индијска острва, Фердинанд и Изабела су му доделили титулу "адмирала океанског мора, намесника и гувернера острва која је открио у Индима". Он је показао мале златне украсе као доказ о баснословном благу које би донео ако би му било омогућено да стигне до Кине. Колумбо је желео финансијску подршку за друго путовање.

У мају 1493. Фердинанд и Изабела су од папе Александра VI добили све земље западно од североисточне линије која је делила Атлантик. Уверени да ће с правом моћи да присвоје све земље које открију, они су дали Колумбу све што је тражио. У септембру је испловио из Кадиза са 17 бродова и посадом од 1.500 људи, у намери да створи колоније.

Искрцао се на данашњу Доминику, а у новембру је стигао у Порторико. По повратку на Хиспаниолу, са ужасом је сазнао да је колонисте из Навидада масакрирало домородачко становништво. Поново је населио острво, створивши нову колонију коју је назвао Изабела и послао је у Шпанију гласника са разним предлозима. Одушевљено је писао о ономе што колонија пружа: о палмама од којих се добија восак, о дрвећу капок од којег се добија памук и о домороцима који би могли да се скупо продају као робови. Затим је отпловио да би истражио обале Кубе и Јамајке.

По повратку у Изабелу затекао је тамошње становништво у свађи. Залихе су остављене да труну, а уместо да се баве земљорадњом, људи су били опседнути потрагом за златом. Унаточ том проблему, Колумбо је наставио да плови до западног краја Кубе, где се обала извија ка југу, верујући да је то обала Кине. Након краткотрајног боравка у Изабели, кренуо је кући и повео петсто урођеника као робове.

Овог пута је наишао на хладнији пријем на двору. Извештаји о проблемима у колонији стизали су до Шпаније, а краљ и краљица били су незадовољни што је свог брата Бартоломеа поставио за "гувернера" Хиспаниоле. Колумбо се вратио с много обећања, али са мало богатства којим би оправдао експедицију. Године 1498. успео је да крене на треће путовање делимично и због тога што се сложио да као колонисте поведе осуђенике. Међутим, то путовање се показало још неуспешнијим.

Своја три брода је послао директно на Хиспаниолу. Као заповедник остала три брода, наставио је југоисточно и доспео до Тринидада и ушћа Оринока. Угледавши моћне притоке које се уливају у Ориноко, могао је да схвати да је то део неког континента. Уместо тога, имао је фантастичну идеју да су то биле четири рајске реке.

Вратио се у сурову реалност када је доспео на Хиспаниолу, где је угушена побуна против Бартоломеа, а неколико људи обешено. Када је вест о том догађају дошла до Шпаније, краљ и краљица су послали новог вицекраља да спроведе истрагу о нередима и да уклони Колумба с положаја.

Вицекраљ је стигао у августу 1500. године са трупама, оружјем и наређењима Колумбу и његовој браћи Бартоломеу и Дијегу да предају затворенике, опрему, залихе и утврђења. Пошто су они то одбили, сва тројица су одмах ухапшени, оковани ланцима и враћени у Шпанију да им се суди за издају. Краљ је, међутим, био запрепашћен начином на који се с њима поступило, па је наредио њихово ослобађање. Колумбо му је пао пред ноге и плакао у знак захвалности.

Колумбу је забрањено да се врати на Хиспаниолу. Он је, ипак, још једном, у очају испловио са четири стара брода 1502. године. Открио је острво Мартиник, али му, по краљевом наређењу, није дозвољен приступ на Доминику. Затим је отпловио ка Јамајци, али је морао да угуши две побуне на броду пре него што је наставио пловидбу према данашњем Хондурасу. Краљу је писао како му је остало још само десет дана пловидбе до Ганга!

Олује су уништиле два, а тешко оштетиле друга два брода. Био је присиљен да се склони у мали залив на Јамајци, за коју је и даље веровао да се налази близу кинеске обале. Овде су га лоше здравље, недостатак намирница и претње бунтовних морнара и непријатељски расположених домородачких народа присилили да се обрати гувернеру Хиспаниоле за помоћ. Пошто је годину дана провео насукан, Колумбо се вратио у Шпанију крајем 1504. године, не пронашавши пролаз ка Западу који би га одвео у Индију.

Болестан, разочаран и ментално нестабилан, последњи пут се срео са Фердинандом у Сеговији 1505. године у нади да ће га краљ вратити на место вицекраља Индијских острва. На крају се повукао у Ваљадолид, где је, разочаран и већ веома исцрпљен, умро у беди 20. маја 1506. године.

До краја живота Колумбо је веровао да је стигао до Индијских острва, која се граниче са Кином и Јапаном. У међувремену је Васко да Гама опловио Рт добре наде 1497. године и открио поморски пут до Азије, чиме је Португал постао водећа сила у Индијском океану. Западноиндијска острва, а ускоро Мексико, били су заоставштина коју је Колумбо ни не знајући оставио Шпанији.

Колумбо је био спој истраживача и израбљивача. Заслужан је за велика открића, али његово поступање према својим људима и према народима које је сретао било је сурово преко сваке мере. Његова путовања су открила Нови свет, али су и означила почетак уништавања цивилизације америчких Индијанаца.