Izvor: Objava, 15.Maj.2019, 00:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

БИТКА НА СУТЈЕСЦИ

У пролеће 1943. године, у време Другог светског рата, положај окупатора и квислиншких снага на југословенском ратишту био је изванредно тежак. Зимске операције (битка на Неретви) нису непријатељу побољшале ситуацију. Напротив, главнина снага Народноослободилачке војске продрла је у Херцеговину, Црну Гору и Санџак, а друге јединице поново су заузеле привремено изгубљене позиције у западној Босни и Лици. Улога Народноослободилачке војске још више је порасла. У приближавању дивизија Народноослободилачке војске ка Србији Немци су видели непосредну опасност за своје позиције у том делу Југославије. Због тога, и због опасности од савезничког искрцавања на Балкану, немачка Врховна команда је одлучила да предузме нову офанзиву против главнине снага Народноослободилачке војске. Ова офанзива позната је под називом битка на Сутјесци или пета непријатељска офанзива.

Немци су планирали да у овом подухвату, користећи своју бројну и техничку надмоћност, опколе Главну оперативну групу Народноослободилачке војске заједно са Врховним штабом и Титом на простору Санџака и Црне Горе, затим да их потисну на планинске висове Дурмитора и Пивске планине и да их тамо униште и тако задају тежак ударац народноослободилачком покрету. Непријатељским снагама, које су бројале око 120.000 немачких, италијанских, бугарских и усташко-домобранских војника, супротставило се око 16.000 бораца Главне оперативне групе Народноослободилачке војске (Прва и Друга пролетерска, Трећа ударна и Седма банијска дивизија и Шеста источнобосанска и Петнаеста мајевичка бригада). За разлику од непријатељске војске, јединице Народноослободилачке војске су биле веома исцрпене даноноћним борбама које су водиле већ неколико месеци. Поред тога, брига о Централној болници са око 3.000 рањеника и болесника смањивала је оперативне могућности јединица Народноослободилачке војске.

Офанзива је почела 15. маја наступањем непријатељских снага из неколико праваца на слободну територију Санџака и Црне Горе. Црногорске планине и кањони Пиве и Таре постали су поприште најжешћих борби народноослободилачког рата. Непријатеља су масовно подржавали авијација, артиљерија и тенкови. Обруч се све више стезао. С обзиром на концентрацију изузетно јаких снага непријатеља, Врховни штаб је одустао од планираног пробоја у Србију, ка долини Мораве, а крајем маја се Главна оперативна група затекла на масиву Волујка, Вучева и Пиве. Опкољене на планинском земљишту, без потребне хране и муниције, исцрпљене биткама на Неретви и Дрини и оптерећене рањеницима и болесницима, дивизије Главне оперативне групе, захваљујући несаломљивом моралу и високој свести, јуначки су се браниле.

Тражећи најбољи излаз из тешке ситуације, Врховни штаб је поделио Главну оперативну групу на две групе: прва група (Прва и Друга пролетерска дивизија са Врховним штабом) добила је задатак да се пробије преко Сутјеске ка Зеленгори, а друга група (Трећа и Седма дивизија са Централном болницом) да изврши пробој преко Таре у Санџак. Прва група требало је, газећи брзу и плаховиту планинску реку, да јуриша на немачке положаје и савлада неколико утврђених линија, а изнуреност бораца Народноослободилачке војске услед непрекидних борби, усиљених маршева и глади достигла је врхунац.

Борбе у долини Сутјеске отпочеле су, најпре, јединице Прве и Друге пролетерске дивизије. Нарочито жестоки и крвави сукоби вођени су у рејону Кошура, Боровна и Поповог моста (4 km северно од Тјентишта), а затим код Горњих и Доњих Бара, где је Друга далматинска бригада зауставила далеко надмоћније немачке јединице. На Зеленгори, на уском простору од свега неколико квадратних километара, нашао се Врховни штаб са поменуте две дивизије. Немци су из авиона, топова и митраљеза тукли пакленом ватром. Ујутро 9. јуна, на Милинкладама, на падинама Озрена, од авионске бомбе, рањен је и врховни командант Тито.

Друга група није успела да се с рањеницима пробије за Санџак па се упутила за првом групом. Седма дивизија са око 600 лакших рањеника успела је да се споји са првом групом, док је Трећа дивизија, везујући на свом фронту шест непријатељских дивизија, које су око ње биле чврсто затвориле обруч, у жестоким борбама и јуришима који су без престанка трајали скоро два дана, претрпела тешке губитке. И поред изванредног залагања, Трећа дивизија није успела да се као целина пробије из обруча, већ је 13. јуна била разбијена на Сутјесци, па су се њене јединице, по деловима, пробиле у Црну Гору, Санџак и источну Босну. У тим борбама, приликом јуриша на Сутјесци, 13. јуна, погинуо је легендарни командант Треће дивизије Сава Ковачевић. Око 2.500 рањеника Немци су зверски масакрирали.

Основне снаге, после успешног пробоја преко Сутјеске и избијања на масив Зеленгоре, наставиле су јуриш на север, а у бојевима на Балиновцу и Љубином гробу нанеле су тешке губитке немачким снагама. Затим су, до средине јуна, наставиле продор ка Јахорини под непосредном командом Врховног штаба, чиме је коначно завршена битка на Сутјесци.

Иако су били неупоредиво надмоћнији, Немци нису успели да остваре своје планове - да униште главне снаге Народноослободилачке војске и Врховни штаб. Јединице Народноослободилачке војске, непосредно предвођене од Врховног команданта, изишле су из тако рећи безнадежне ситуације и извојевале победу. Оне су издржале највећа искушења и показале високу вредност. Основно оружје бораца Народноослободилачке војске била је патриотска свест и морално-политичка чврстина. За време најтежих бојева на Сутјесци и Зеленгори, ниједна јединица није се предала непријатељу.

У судбоносној бици на Сутјесци поднела је Главна оперативна група велике жртве, али је из ње изишла као победник и у војничком и у морално-политичком погледу. Она је имала 8.000 погинулих бораца. Своје животе дали су многи истакнути борци и руководиоци народноослободилачког покрета: Веселин Маслеша, др Сима Милошевић, Нурија Поздерац (чланови Извршног одбора АВНОЈ-а), и истакнути команданти и политички комесари: Сава Ковачевић, Нина Мараковић, Вако Ђуровић, Гојко Ујдуровић и многи други. Пао је и истакнути песник Иван Горан Ковачић, аутор познате поеме "Јама".