Izvor: Objava, 10.Maj.2019, 18:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

КНЕЗ МИХАИЛ ГОЛЕНИШЧЕВ КУТУЗОВ СМОЛЕНСКИ

Кнез Михаил Голенишчев Кутузов Смоленски, руски војсковођа и генерал, рођен је у Санкт Петербургу 16. септембра 1745. У почетку војничке каријере учествовао је у ратовима Катарине II у Пољској, против Турске и на Криму. Под заповедништвом Суворова борио се код Очакова (1788) где га је турско пушчано зрно погодило у леву слепоочницу а изашло поред његовог десног ока. Успео је преживети, али остали су му трајни проблеми са десним оком и главобољама. Био је амбасадор у Цариграду, командант и инспектор војске у Финској, командант корпуса у Санкт Петербургу, амбасадор у Берлину. Због изузетних војних способности и успеха у ратовима против Турске, поверена му је команда над заједничком аустријском и руском војском у рату против Наполеона, али је смењен после пораза у бици код Аустерлица 2. децембра 1805. године, у којој је био рањен. Од 1806. борио се у руско-турском рату, а у мају 1812. године закључио је Букурешки мир који је био повољан за Русију. У августу, у време Отаџбинског рата, постављен је на место главнокомандујућег руске војске. Уочавајући слабост руских трупа за одсудни судар, Кутузов примењује "скитску тактику" (повлачење уз непрестано наношење губитака непријатељу) све до Бородина, где је 7. септембра вођена битка која, међутим, није донела решење. Кутузов се повукао из Москве, ослободивши пут Французима који су у град ушли 14. септембра. Кутузов је 18. октобра изненада напао и потукао војску Наполеоновог зета Мира, а дан касније Наполеон је издао заповед за повлачење. Кутузов је приморао Французе да се повлаче истим опустошеним путем којим су продирали у Русију. Кренувши за непријатељем, није га престајао узнемиравати, поразивши га напокон код Смоленска и Березине.

Мада је био противник настављања ратних операција изван руских граница, морао се покорити вољи цара Александра I који је мислио супротно. Овај Кутузовљев поход изван Русије такође је био победнички. Ослободио је Лајпциг од Наполеонових трупа. Требало је да буде именован за команданта савезничких војски антинаполеоновске коалиције, али је 10. маја 1813. у месту Бунцлау у Саксонији подлегао болести, која га је пратила од почетка године.