Izvor: Objava, 07.Maj.2019, 23:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ВАЖНИ ДОГАЂАЈИ У ИСТОРИЈИ СВЕТА
Око 35 000. п. н. е. Појављује се човек новог доба (hоmо sаpiеns sаpiеns).
Око 11 000. п. н. е. Завршетак последњег леденог доба. Ловци на северног медведа и мамута следе лед који се повлачи. Они израђују алат и накит од слонове кости.
Око 6000. п. н. е. Почетак новог каменог доба. Почиње земљорадња, јављају се прве домаће животиње, прва насеља.
Око 5000. п. н. е. Зачетак цивилизација у долинама река.
Око 3500. п. н. е. Сумери - номади из источних брдских предела досељавају се у равнице Месопотамије. Они оснивају више градова-држава (међу осталима Урук, Ур, Суса и, доцније, Вавилон), којима владају краљеви као заступници божанстава (теократија). Сумери граде терасасте храмове у част градских божанстава. Земља се натапа системом канала. Уметничка обрада бакра, цинка и злата. Развија се сликовно писмо од којег настаје клинасто писмо. Чиновници и писари надзиру давања која су наметнута сељацима. При том се служе системом бројева чија је јединица 60 (сексагезимални систем). За деобу времена, научници састављају месечев календар од 354 дана.
Око 3100. п. н. е. Краљ Менес уједињује Горњи и Доњи Египат; настаје прва династија фараона. Фараон је обожаван као божји син који, по народном веровању, одлучује о плављењу Нила.
Око 1500. п. н. е. У Кини се развија висока култура под династијом Шанг.
Око 1500. Индоевропска племена долазе у Индију. Браманска религија претвара се у кастинску.
Око 1400. п. н. е. У Грчкој настаје микенска култура.
477. п. н. е. Под вођством Атине оснива се атичко-делски поморски савез којем се прикључује око 200 грчких градова-држава. Новац за наоружање флоте и вођење рата, чланови савеза уплаћују у заједничку благајну; благајна је смештена у Аполоновом храму на отоку Делосу.
431-404. п. н. е. Пелопонеским ратом између Атине и Спарте завршава се "златно доба" Атине. Узроци тога братоубилачког рата јесу богатство и углед Атине, на чему је Спарта завидела Атини, али и атичка охолост и жеља за влашћу.
338. п. н. е. Краљ Филип II Македонски побеђује Грке код Херонеје.
336. п. н. е. Смрт Филипа Македонског. Наслеђује га син Александар, кога је одгајао Аристотел.
333. п. н. е. Александар побеђује перзијског краља Дарија III код Иса.
330. п. н. е. Један персијски сатрап убија цара Дарија који бежи пред Александром. Александар кажњава убицу, узима у заштиту цареву породицу и проглашава се за наследника перзијских царева.
326. п. н. е. Александрова војска улази у Индију. Трупе захтевају повратак; мукотрпно враћање преко јужноиранских степа. Увођење строгог перзијског церемонијала на македонском двору и намера да Македонце, Грке и Перзијанце претвори у један народ, удаљили су војсковође од Александра.
323. п. н. е. Александрова смрт. Ширење грчког језика и културе у земљама источног Средоземља и Средњег истока. Настаје хеленистичка култура.
264-241. п. н. е. Први пунски рат: Римљани и Картагињани (под војсковођом Хамилкаром Барком) боре се с променљивим успехом за превласт над западним Средоземљем, посебно над Сицилијом. Римски градитељи конструишу ратне бродове с покретним мостовима. Уз помоћ нове ратне технике, Римљани постижу превласт на мору и присиљавају Картагину на мировни уговор по коме добијају Сицилију и велику ратну одштету.
221. п. н. е. Принц кинеске феудалне државе Тсин подјармљује делове Кине. Он ствара централизовано царство којим влада апсолутистички. Укинута је моћ аристократије, уведено јединствено писмо и успостављена јединствена култура. Кинески цар наређује изградњу великог зида као заштиту од упада Хуна из Монголије.
218. п. н. е. Картагински војсковођа Ханибал, син Хамилкара Барке с великом војском прелази Алпе и побеђује римску војску у долини Поа (римска провинција од 222).
146. п. н. е. Римљани заузимају и разарају Картагину.
Око 140. п. н. е. Кина достиже културни процват под царевима династије Хан.
27. п. н. е. Октавијан постаје римски цар, и добија надимак Август.
33. Исус Христ разапет на крсту. Хришћанство се шири римским светом.
313. Едиктом у Милану, цар Константин проглашава равноправност хришћанске вере са осталим вероисповестима.
476. Крај Западног Римског Царства. Одоакар је збацио с власти младог римског цара Ромула Августула и основао варварску краљевину у Италији.
527-565. Цар Јустинијан. Понован успон и процват Источног Римског Царства. Јустинијан кодификује римско право у тзв. "Cоrpus јurus civilis", који постаје основа за развој европског права. У његово доба изграђена је у Константинопољу базилика Света Софија.
618. Почетак владавине династије Танг у Кини (до 907). Период развоја и напретка у уметности и науци. Кинеско царство пружа се од Кореје до Каспијског мора.
622. Мухамед бежи са својим присталицама у Медину (хиџра) и шири своје учење (почетак арапског бројања година). Његова вера повезује хеленистичке, јеврејске и хришћанске елементе. Проповеда покорност једном богу Алаху (ислам). После Мухамедове смрти, његови ученици записују пророкове речи у свету књигу Куран. Средиште нове вере је Мека у којој се налази свети црни камен "ћаба". Ислам се брзо шири по целој Арабији. Мухамедови наследници су калифе, верски и државни поглавари.
630-732. Муслимани освајају велика подручја Предње Азије и северне Африке.
732. Франачки мајордом Карло Мартел побеђује муслимане у бици код Поатјеа и зауставља њихов продор у Европу.
Око 750. Почетак вазалног система код Франака: мајордом даје вазалима војну бенефицију или лено, с тим да му они узврате верном службом и давањем војске у случају рата. Господар и вазал обавезују се на обострану верност.
800. Папа Лав III крунише у Риму Карла Великог за цара Римског царства; Карло постаје службени заштитник хришћанства. Византијски цареви признају га тек после дужег оклевања.
864. Калуђери Ћирило и Методије (родом из Солуна) шире хришћанство међу Западним Словенима, а црквене обреде држе на словенском језику.
911. Нормани се насељавају у северној Француској (Нормандија).
1066. Виљем Освајач, војвода од Нормандије, прелази с војском канал Ламанш, побеђује енглеског краља Харалда у бици код Хастингса и крунише се за краља Енглеске, у којој успоставља јаку централистичку власт. Војвода од Нормандије, који постаје енглески краљ, остао је и даље вазал француског краља.
1086. "Књига страшног суда" - завршен је попис земљишта и становништва у Енглеској.
Око 1100. Феудализам је укорењен у највећем делу западне Европе. Феудална добра преносе се са оца на сина.
1096-1099. Први крсташки рат: хришћани освајају Јерусалим. Њихов вођа, гроф Готфрид де Бујон, постаје "бранитељ Светог гроба"; његови наследници узимају наслов "краља Јерусалима". Успешни противнапади муслимана захтевају током следећих две стотине година нове крсташке ратове. За време крсташких ратова настају верски витешки редови: јовановци, темплари, тевтонци. Мада крсташки ратови не доносе ни један трајан војни успех, они за Европу имају далекосежне последице: јачају осећај заједнице европских народа, продубљују религиозност (појава мистике) и доводе до процвата европског духовног живота (преузимање арапских цифара, посредством арапских научника поново се открива сачувана аристотеловска филозофија). Повећана робна размена са Истоком.
Око 1200. Врхунац витешког "дворског" живота. Дворски идеал захтева од витеза не само храброст и вешто руковање оружјем него и образовање и фино понашање. Љубавно песништво доноси ново схватање жене и живота. Песници тога доба: Валтер фон дер Фоглвајде, Волфрам фон Ешенбах, Хартман фон Ауе, Готфрид фон Штразбург и други. Из старијих јуначких песама настаје нова верзија нибелуншког епа.
1215. Енглеско племство изнудило је од краља Џона "Велику повељу слобода" (Mаgnа chаrtа libеrtаtum), која ограничава краљеву самовољу. Хапшење, бацање у тамницу или слање у прогонство допуштени су само на основу редовног суђења. Повећање намета зависило је од сагласности племства. Краљ не сме газити одредбе повеље.
1252. Искован први флорин од чистог злата у Фиренци.
1265. Представници нижег племства и грађанства у Енглеској први пут су позвани у Краљевски савет.
1295. На захтев енглеског краља Едварда I састаје се први Парламент. Он разматра право одобравања пореза. Чланови Парламента расправљају у почетку заједно, а од XIV века Парламент се дели; у Дому лордова (Горњи дом) састају се високо племство и црквени достојанственици, а у Скупштини (Доњи дом) грађанство и ниже племство.
1299. Турски султан Осман оснива Османлијско Царство у Малој Азији.
1337. Између Енглеске и Француске почиње тзв. "стогодишњи рат" за некадашње енглеске поседе на континенту.
1347-1352. У Европи хара куга или "црна смрт", пренесена из Азије, и коси готово трећину становништва.
1368. Крај монголске владавине у Кини.
1429. Лоренска сељанка Јованка Орлеанка доноси преокрет у стогодишњем рату између Енглеске и Француске, у коме су дотад Енглези имали премоћ. Позивајући се на божје посланство, успева јој да охрабри клонулог француског владара и да ослободи Орлеан. Карло VII крунише се за краља у Ремсу. Девицу Орлеанску спаљују Енглези на ломачи као вештицу.
1453. Крај Источног Римског Царства. Османски султан Мехмед II осваја Константинопољ након дуготрајне опсаде.
1453. Стогодишњи рат између Енглеске и Француске завршава се протеривањем Енглеза с континента; остаје им још једино лука Кале.
1487. Почетак великих истраживачких путовања. Португалац Бартоломео Дијаз тражи нови пут за Индију, јер су трговачки путеви преко источног Средоземља под контролом Турака. Дијаз стиже до јужног рта Африке, који по жељи његовог владара добија назив Рт добре наде.
1492. Ђеновљанин Кристофор Колумбо, у служби кастилијанске краљице, плови с три каравеле на Запад да би пронашао морски пут за Индију; 12. октобра открива "Нови свет", острво Гуанахани, које назива Сан Салвадор. Три следећа путовања воде га на обале Кубе, до ушћа Оринока и у Средњу Америку. Колумбо је домороце назвао "Индијанцима" у уверењу да се искрцао у Индији.
1494. Уговоро у Тордесиласу. Папа установљава граничну линију којом се територије новооткривених земаља деле на шпанско и португалско интересно подручје. Шпанија добија све територије западно од линије (Америка), а Португалија источно од линије (Африка и Индија).
1498. Португалац Васко да Гама опловљује Рт добре наде и уз помоћ арапских водича стиже у Калкуту.
1517. Мартин Лутер, августински монах и теолог, 31. октобра прибија на врата цркве у Витенбергу 95 теза против трговине опроштајницама од греха (индулгенцијама). Он осуђује откупљивање греха новцем, уобичајеном праксом којом се црква служила да би добила новац за своје градње и остало што јој је било потребно. Лутер сматра да је реформа цркве неизбежна. Лутерове тезе наишле су убрзо у Немачкој на одобравање и почеле да се шире.
1519. Фердинанд Магелан, Португалац у шпанској служби, започиње експедицију која ће опловити свет. Магелана су убили филипински домороци; његова посада стиже 1522. у Шпанију.
1519. Шпанац Фердинанд Кортез искрцава се у Мексику са 600 људи, 16 коња и 14 топова. Он покорава Ацтеке и присиљава их на плаћање великог данка.
1520. Лутер објављује своја три основна реформацијска списа:
1. Хришћанском племству немачке нације о побољшању положаја цркве;
2. О вавилонском ропству цркве;
3. О слободи једног хришћанина.
Лутер сматра да хришћанин добија божје милосрђе не делом, него самом својом вером. Основа за веровање јесте Библија, "божја реч" упућена људима. Он одбија ауторитет папе и концила. Под претњом екскомуникације из цркве, папа захтева оповргавање једног дела теза, али Лутер јавно спаљује папино писмо. Папа га анатемише.
1520-1566. Султан Сулејман Величанствени влада Османлијским Царством; под његовом владавином продиру Турци даље у Европу и Перзију. Победа турске флоте над уједињеном хришћанском флотом (венецијанском, шпанском, папском, ђеновљанском и малтешком флотом) у поморској бици код Превезе учвршћује премоћ Турака у Средоземљу.
1526. За владавине великог могула настаје у Индији царство с престоницом у Делхију. Оснивач је био Бабур.
1531. Протестантски владари и градови у Немачкој склапају Шмалкаденску лигу ради одбране.
1531-1536. Шпански конквистадор Франциско Пизаро покорава и уништава царство Инка у Јужној Америци. Мада су Инке платиле велику уступнину за свога цара, Пизаро је наредио да се цар погуби. Међутим, и сам је убијен 1541.
1534. Енглески краљ Хенри VIII раскида везу с Римом због тога што папа не одобрава његов други брак. Хенри VIII проглашава себе за врховног поглавара англиканске цркве, која од 1547. постаје државна.
1534. Баскијски племић Игнације Лојола оснива ред "Друштво Исусово" (језуити); сваки члан новог реда обавезан је да извршава одређене духовне вежбе према пропису оснивача, да се бави научним студијама, а папи је обавезан на апсолутну послушност.
1536. Данска прихвата протестантизам.
1541. Француз Жан Калвин уредио је у Женеви "божју државу" строго вођену по евангелистичким принципима. Обилазио је грађанске породице, корио их и кажњавао. Забранио је плес и сличне забаве, а у оквиру цркве било је забрањено обожавање светаца и икона. Према Калвиновом схватању, сваки човек је већ богом предодређен на проклетство или на спасење. Испуњавање свих обавеза и дужности, бог награђује угледом и богатством. Учење се ширило углавном у западном делу Европе.
1571. Поморска битка код Лепанта. Удружена хришћанска флота (шпанска, папска, венецијанска, ђеновљанска и малтешка флота), састављена углавном од галија, уништава турску флоту и тиме потискује Турке са Средоземља.
1583. Дански астроном Тихо де Брахе објављује у књизи "Dе Nоvа Stеllа" своја открића нових звезда. Брахеова посматрања небеског свода била су база за уобличавање закона о кретању небеских тела; те законе је касније формулисао његов ученик Јохан Кеплер.
1603. Јапански шогун Џајсу обнавља шогунат и премешта своју резиденцију у Едо (данашњи Токио).
Под управом генерала Џајсуа и његових наследника, Јапан се развија у полицијску државу. Сав приватни, друштвени и културни живот одређује и надгледа држава помоћу својих доушника. Забрањено је хришћанство, а 1636. земља је одсечена од сваког утицаја извана. Отворена је само лука Нагасаки за кинеске и холандске трговце. Уметност и наука напредују и даље због контаката с Кином.
1610. Италијан Галилео Галилеј открива Јупитерове сателите.
1644. У Кини крај династије Минг. Долази династија Манџу (Чинг). Владари те династије присиљавају Кинезе да плету косу у плетеницу у знак покорности. Династија Манџу влада Кином до 1912.
1672. Енглески научник Исак Њутн успева да помоћу призме растави сунчеву светлост на спектар боја. Својим делом "Математички принципи филозофије природе" (1687), Њутн поставља темеље класичној физици.
1689-1725. Цар Петар I Велики влада Русијом апсолутистички. Под његовом владавином постаје Русија нова европска велесила која суделује у међународним сукобима. Уз помоћ страних стручњака, Петар I ствара модерну војску, унапређује трговину, занате и рударство, а такође организује и унутрашњу управу. Као и западноевропски владари, Петар влада апсолутистички и знатно ограничава права племства (бојара). У 1698. крваво гуши побуну своје телесне гарде (стрелаца). Године 1703. оснива Санкт Петербург (од 1712. нова резиденција).
Петров циљ је да Русији отвори излаз на море. Године 1696. осваја Азов; после неколико пораза, одузима Швеђанима превласт на Балтику. Изградњом властите флоте настоји да осигура стечену превласт. На многим путовањима по иностранству, Петар I проучава бродоградњу, поморство и ратну технику.
1701-1714. Рат за шпанско наслеђе. Хабсбурговци истичу захтев на право наслеђа шпанских поседа. Помаже им енглески краљ Виљем III. На шпанској страни боре се француски краљ Луј XIV и Баварска. Принц Еуген Савојски, аустријски војсковођа, и војвода од Марлбороа, енглески фелдмаршал, показују у већини битака надмоћ над својим противницима.
1725-1727. Петра Великог наслеђује у Русији његова жена Катарина I која наставља европеизацију земље.
1756-1763. Седмогодишњи рат: Пруска се с променљивим успехом бори против Аустрије, Русије, Француске, Шведске и Саксоније. Велика Британија под вођством Вилијама Пита Старијег даје Пруској новчану помоћ. Британци побеђују Французе код Квибека.
1763. Миром у Паризу завршава се британско-француски колонијални рат. Велика Британија добија Канаду и један део Лујзијане од Француске, а Флориду од Шпаније. Миром у Хубертурсбургу између Пруске, Саксоније и Аустрије завршава се седмогодишњи рат. Пруска задржава Шлезију и улази у ред великих европских сила.
1769. Шкотски инжењер Џемс Ват патентира своју парну машину. Примена те машине доводи до великог преокрета у целокупном привредном и друштвеном животу, доводи до такозване "индустријске револуције".
1775-1783. Северноамерички рат за независност. Џорџ Вашингтон постаје врховни заповедник америчке војске.
1776. На конгресу у Филаделфији 4. јула, тринаест британских колонија проглашава своју независност и уједињују се у Сједињене Државе Америке.
1778. Француска улази у рат против Велике Британије чиме су Американци стекли савезника.
1781. Капитулацијом британске војске код Јорктауна завршио се амерички рат за независност.
1783. Мир у Версају: Сједињеним Америчким Државама призната је независност.
1789. У Француској је краљ Луј XVI присиљен да сазове Скупштину државних сталежа. Државна благајна сасвим се испразнила и објављен је банкрот. Трећи сталеж (грађанство) такођер захтева политичко већање и удовољавање својим захтевима. Посланици трећег сталежа проглашавају се 17. јуна за Народну скупштину француског народа и под заклетвом солидарности доносе одлуку да израде нов устав. Прикључују им се свештенство и племство.
Избија револуција: 14. јула париско становништво заузима Бастиљу, државну тамницу. По целој Француској избијају буне и устанци сељака и сиромашног грађанства. Сломљена је апсолутистичка држава.
1791. Безуспешан покушај бекства Луја XVI. Народни посланици добијају право изгласавања закона; краљ има само право вета.
1792-1797. Први коалициони рат. Француска објављује рат Аустрији, јер цар Леополд II жели да у савезу са Пруском ослободи свог шурака Луја XVI. После битке код Валмија, Аустријанци и Пруси се повлаче. Француски револуционари заузимају леву обалу Рајне и Аустријску Низоземску.
1792. Нова скупштина названа Национални конвент обара монархију и 22. септембра проглашава републику у Француској.
1793. Конвент осуђује Луја XVI на смрт гиљотином.
1793-1794. Терор јакобинске диктатуре под Робеспјеровим вођством. Држава је укинула службену хришћанску веру и увела култ разума. Уводи се општа војна обавеза.
1794. Робеспјер је ухапшен и погубљен. Власт у Конвенту преузимају умерени жирондинци. Крај револуције.
1799. Генерал Наполеон Бонапарта је извршио државни удар и прогласио се за првог конзула Француске.
1803. Наполеон продаје Американцима Лујзијану за 15 милиона долара како би скупио новаца за рат.
1804. Наполеон се проглашава за цара Француске и крунише себе и своју супругу Жозефину Боарне у присуству папе Пија VII.
1805. Трећи коалициони рат против Француске: Велика Британија, Аустрија, Русија и Шведска желе да поново успоставе равнотежу сила у Европи. У бици трију царева код Аустерлица, Наполеон побеђује руског и аустријског цара.
Британски адмирал Нелзон поражава француску и шпанску флоту у бици код Трафалгара.
1808. Наполеон присиљава шпанског краља на абдикацију, а за новог владара поставља свог брата Жозефа. Шпански народ се огорчено брани у герилском рату од француског упада у земљу. Британски војвода Велингтон долази Шпанцима у помоћ.
1811. Јужноамеричке колоније почињу да се одвајају од матице Шпаније. Ослободилачки ратови у Венецуели, Колумбији и Уругвају.
1812. Наполеон креће у велики поход на Русију. Он улази у Москву после битке код Бородина, али пожар којим су Руси спалили своју престоницу присиљава француске трупе на повлачење у октобру. Јака зима и непрестани руски напади потпуно уништавају француску "Велику армију".
1815. Битка код Ватерлоа. Блихер и Велингтон наносе Наполеону коначан пораз.
1839-1842. "Опијумски рат". Кина је запленила опијум увезен из Индије и тиме изазвала рат са Великом Британијом, у којем је претрпела пораз и присиљена да уступи Хонг Конг.
1850-1864. Устанак сељака и градске сиротиње у Кини против династије Чинг, који царска војска гуши уз помоћ британске, француске и америчке војске.
1853-1856. Кримски рат. Велика Британија, Француска и Сардинија помажу Турску у рату против Русије. Тврђава Севастопољ је опседана и затим освојена. Енглескиња Флоранс Најтингејл организује ефикасну негу рањеника.
Париски мировни уговор забрањује Русији да држи ратне бродове у Црном мору.
1858. Индија је постала британска вицекраљевина.
1861. Укида се кметство у Русији.
1867-1912. Цар Мачухито реформише Јапан. Шогунат се укида, царска резиденција премешта се у Токио, а 1889. доноси се устав. Држава и војска реорганизују се по европском узору.
1870-1871. Пруско-француски рат: француски цар Наполеон III пада у заробљеништво у бици код Седана.
1871. Спајањем Севернонемачког савеза с јужнонемачким државама настаје нова немачка држава (Dеutschеs Rеich). Пруски краљ Виљем I проглашен је за немачког цара.
Миром у Франкфурту на Мајни, Француска је била приморана да се одрекне Елзаса и Лорене и да плати ратну штету од 5 милијарди франака.
Други Немачки Рајх представља федеративну савезну државу у којој доминира Пруска. У Рајхстагу (државном сабору) су заступници из свих немачких земаља. Бизмарк постаје први канцелар.
1882. Велика Британија преузима контролу над Египтом и Суецким каналом.
1884. Немачка осваја колоније у Африци: Камерун, Того и Немачку југозападну Африку.
1894-1895. Јапанско-кинески рат. Мировни уговор у Шимоносекију. Кореја постаје независна. Јапан добија Формозу.
1900. Боксерски устанак у Кини против странаца и домаћих феудалних угњетача. Напади устаника на страна посланства и кинеске хришћане. На позив кинеске царице и владе, устанак су угушиле војне снаге Велике Британије, Француске, Немачке, Аустро-Угарске, Италије, САД, Јапана, Русије, Британске Индије и Аустралије.
1905-1907. Револуција у Русији. Узроци: незадовољство радника и сељака због тешког живота, либералних кругова због неуспешног рата против Јапана (1904-1905) и незадовољство због ауторитативне цареве владавине. Револуција је угушена, али је цар Никола II пристао да се конституише Народна скупштина (Дума) и спроведе аграрна реформа.
1911-1912. Кинеска револуција под вођством Сун Јат Сена и Чанг Кај Шека. Династија Манџу одриче се престола; Кина постаје република. Тибет и Спољна Монголија отцепљују се од Кине.
1914. 28. јун: аустријски престолонаследник Франц Фердинанд гине у атентату у Сарајеву. Атентатор је био Гаврило Принцип, члан организације "Млада Босна".
28. јул: Аустро-Угарска објављује Србији рат. Почетак Првог светског рата.
1. август: Немачка објављује Русији рат.
3. август: Немачка објављује рат Француској и улази у Белгију. То даје повод Великој Британији да објави рат Немачкој (4. августа). Следе даље објаве рата. Немачке трупе продиру кроз Белгију и северну Француску. Француским противнападом на реци Марни завршава се покретни рат; настаје дуг рововски рат. На Истоку је заустављен руски напад у бици код Таненберга.
1915. Уз тешке губитке извршено је британско-француско искрцавање код Дарданела.
Италија улази у рат на страни Антанте. Бугарска је на страни Централних сила (Немачка и Аустро-Угарска). Искрцавање француских и британских трупа у Солуну.
1916. И снаге Антанте и Централне силе настоје да се рат реши на француском фронту, али узалуд. Страшни губици у "паклу код Вердена" и у двобоју на реци Соми. Први напад са отровним гасовима (употребили их Немци); британски тенкови у акцији. Руска офанзива на истоку с делимичним успесима.
31. мај: нерешена поморска битка код Скагерака између немачке и британске флоте.
1917. Непрекидан подморнички рат који води Немачка доводи до тога да САД ступе у рат 14. јула.
Успела је октобарска социјалистичка револуција у Русији под руководством Бољшевичке партије и Лењина.
1918. Победа Антанте и завршетак рата 11. новембра.
1919. Мировни уговор у Версају.
Алзас и Лорена враћени су Француској, Познањ, западна Пруска и Горња Шлеска враћени су Пољској, а северни Шлезвиг Данској (1920). Колоније су стављене под мандат Друштва народа. Немачка је била приморана да на себе преузме плаћање репарација у још неодређеној висини, плаћање у роби и ограничење наоружања. Савезничке снаге запоселе су Рајнску област и на десној обали Рајне створиле демилитаризовану зону широку 50 km.
1929. Пад течајева на њујоршкој берзи доводи до опште светске привредне кризе и до незапослености ("црни четвртак"). Унаточ привредним потешкоћама, такозване "златне двадесете године" показале су се као веома плодоносне и подстицајне. Обележене су јаком тежњом ка експериментисању на пољу сликарства, поезије, позоришта и филма. На вајмарском Баухаузу суделују Валтер Гропиус, Паул Кле, Василиј Кандински. У Италији: Луиђи Пирандело; у Шпанији: Федерико Гарсија Лорка, Хосе Ортега-и-Гасет; у Француској: Марсел Пруст, Андре Жид, Жан Кокто, Пол Клодел; у Великој Британији: Џемс Џојс, Џорџ Бернард Шо, Томас Стерн Елиот; у Немачкој: Томас Ман, Франц Кафка, Алфред Деблин, Мартин Хајдегер, Макс Шилер и други.
1931. Амерички председник Херберт Хувер предлаже да се одгоде плаћања свих међународних дугова како би се помогло привреди.
1933. На дан 30. јануара, вођ противдемократске Националсоцијалистичке немачке радничке партије (NSDАP) Адолф Хитлер постаје немачки канцелар. После укидања уставних основних права и давања специјалних пуномоћја влади, Немачка је претворена у тоталитарну једнопартијску државу на принципу вође (Drittеs Rеich - Трећи Рајх). Настају прогони Јевреја и политичких противника. Незапосленост нагло опада због слабљења светске привредне кризе и организованог запошљавања радника (почетак наоружања). Забрањује се рад КП Немачке. Јапан напушта Друштво народа. Немачка напушта Друштво народа и Конференцију за разоружање.
1933-1945. Франклин Делано Рузвелт је председник САД. Донео је програм Њу Дил (Nеw Dеаl), нова подела благостања, којим је извршио реорганизацију на економском пољу; опсежним мерама запошљавања, унапређивања пољопривреде и отварања нових извора енергије, Рузвелту је успело да САД извуче из кризе.
1939. 1. септембар: Хитлер напада Пољску. Почетак Другог светског рата.
3. септембар: Велика Британија и Француска објављују рат Немачкој.
17. септембар: Совјетске трупе улазе у источну Пољску.
1940. Немачке трупе окупирају Данску и Норвешку унаточ њихове неутралности.
10. мај: немачка агресија на Холандију, Белгију и Француску.
14. јун: Немци улазе у Париз.
Ваздушна битка над Великом Британијом у којој су Немци претрпели тешке губитке. Италијански напад на Грчку, која се успешно брани. Италија у северној Африци напада Египат али доживљава тежак пораз.
1941. Немачке оклопне јединице под командом генерала Ервина Ромела продрле су у северној Африци до египатске границе.
22. јун: немачки напад на Совјетски Савез.
7. децембар: јапанске ваздухопловне снаге нападају америчку пацифичку флоту у Перл Харбору (Хаваји) без претходне објаве рата.
1942. Јапанци освајају Сингапур, Бурму, Филипине, Гуам, Целебес, Јаву и искрцавају се на Алеутска острва. Јапански пораз у поморској бици код острвља Мидвеј био је почетак преокрета у рату на Пацифику. У јулу почиње битка за Стаљинград.
8. новембар: Британско и америчко искрцавање у Мароку и Алжиру присиљава немачки Афрички корпус на повлачење из Египта.
1943. 2. фебруар: завршена је битка код Стаљинграда победом Црвене армије која креће у противнапад.
10. јул: искрцавање савезничких снага на Сицилију. Мусолини је оборен; Италија прелази на страну Савезника.
1944. Повлачење немачких армија са свих фронтова.
У Бурми су уништене три јапанске армије.
6. јун: искрцавање Савезника у северној Француској.
1945. 7. мај: капитулација немачког Вермахта.
Јун: делегати 51 државе основали су у Сан Франциску Организацију Уједињених нација (ОУН), светску организацију за осигурање мира у свету.
2. септембар: Јапан потписује капитулацију. Крај рата.
1947. Индија и Пакистан постају самосталне републике, али остају у Комонвелту.
1948. Блокада Берлина: совјетске окупационе трупе блокирају Берлин и спречавају довоз са Запада копненим путем. Западне силе опскрбљују град ваздушним транспортима до 1949 ("Ваздушни мост").
1949. Закључен је Северноатлантски пакт (НАТО); потписују га 12 држава.
1950-1953. Рат између Северне и Јужне Кореје (корејски рат). САД помажу Јужну, а Кина подупире Северну Кореју. Примирјем 1953. поновно су успостављене старе границе.
1955. СССР закључује војни савез с државама Источног блока (Варшавски пакт).
1962. Кубанска криза: САД су изнудиле повлачење совјетског офанзивног оружја са Кубе.
1964-1975. Вијетнамски рат у којем САД интервенишу на страни Јужног Вијетнама против комунистичког Северног Вијетнама.
1986-1989. Роналд Реган, председник САД и Михаил Горбачов, совјетски лидер, почињу приближавање две суперсиле, чиме је означен крај хладног рата.
1989. Пад комунистичких режима у Источној Европи. Срушен Берлински зид.
1990. Источна и Западна Немачка поново се уједињују.
1991. Горбачов подноси оставку и распада се СССР.
1994. Нелсон Мандела постаје први црни председник Јужне Африке.
