Izvor: Objava, 22.Apr.2019, 10:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ИМАНУЕЛ КАНТ

Немачки филозоф Имануел Кант родио се 22. априла 1724. у источнопруском граду Кенигсбергу, као четврто од једанаесторо деце седлара чији су преци доселили из Шкотске. На крштењу је добио име Емануел. Мајка је рано увидела натпросечно жив дух свог сина и својски га храбрила. Основно образовање Кант је добио у једној пијетистичкој школи, а студије је наставио на универзитету у Кенигсбергу. У двадесет другој години објавио је свој први научни рад, студију из физике. Променио је име у Имануел. Већ је био испланирао свој будући живот. Али исте године умро му је отац, Кант је остао без финансијске подршке и морао је да се запосли као сеоски и кућни учитељ. Уз то се и даље бавио научним радом. Пролазиле су године док 1755. није објавио "Општу теорију природе и теорију неба", у којој излаже космолошку теорију коју ће доцније независно од њега математички засновати Лаплас. У овом делу је предвидео постојање планете Уран, коју је Хершел открио 1781. године. Било је то епохално дело за природне науке. Ипак, изостао је жељени позив за место универзитетског професора. Кант је прво био магистар, а онда доцент. Према тадашњем обичају, предавао је тушта и тма предмета, између осталих математику, етику, логику и педагогију. Као доцент је морао да живи од онога што су му плаћали студенти. Срећом, студентима се допадао његов стил предавања. Увек тих и помало склон мрмљању, мали човек био је омиљен. Умео је да говори занимљиво и зрачио је извесном младалачком пријемчивошћу. Када је најзад у четрдесет шестој години постао професор (предавао је логику и метафизику), сталан приход му је пружио могућност да се безбрижно посвети разради свог великог дела.

Кант је водио устаљен, штавише педантно регулисан живот. Своје свакодневне послове је минуциозно поделио и није одустајао од тог распореда: устајање, доручак, писање, читање, предавања студентима, ручак, шетња итд. Ако су становници Кенигсберга желели да тачно знају колико је сати и минута, било је довољно да припазе на сипљивог погуреног филозофа који је свакодневно, увек у исто време, ишао у редовну поподневну шетњу. Једног дана су многи житељи Кенигсберга закаснили на састанке, јер је Кант преко обичаја заборавио колико је сати. Толико се унео у читање "Емила", да га је сувише заокупило дело његовог духовног антипода Русоа, којим су управљале лабилне страсти. Скромно је проживео својих 80 година, напустивши свој родни Кенигсберг и његову најближу околину свега једном у животу, када је посетио Шведску. Био је фригидног сексуалног осећаја и осећања због чега се није женио. Ограничен на најужи круг општења (његов слуга Лампе и студенти на часу), патио је од меланхолије и хипохондрије. Умро је у родном граду 12. фебруара 1804.

У својим делима, укључујући и "Критику чистог ума", објављеној 1781. године, Кант је покушао да премости јаз између емпиризма, који акценат ставља на искуство, и рационализма, који акценат ставља на разум. Кант се бавио конвенционалном метафизиком и није успео да разреши питања као што су постојање Бога, бесмртност душе и функционисање слободне воље. Први корак у давању одговора на оваква питања било је истраживање границе људског мишљења и закључивања - врстом испитивања званом "критика". Кант је закључио да људи никада не могу да сазнају "ствар за себе", већ само онакву каква се она чини људском уму. Он је такође сматрао да "право деловање" не може да буде засновано на интуицији или жељи, већ да одговара законима расуђивања, "категоричком императиву", којим се људи наводе да се понашају на начин на који би они желели да се сви други понашају.