Izvor: Objava, 15.Apr.2019, 00:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ТИТАНИК

Само један брод с поносом је назван "непотопив", али је већ на свом првом путовању потонуо. Изјутра у 2.20, у понедељак 15. априла 1912. "Титаник" је потонуо у северозападном делу Атлантског океана са 1.513 путника од укупно 2.224. Ова поморска катастрофа нема премца не само због огромних људских жртава, већ и зато што је упозорила на несклад између људских могућности и жеља. Овај британски брод био је најмодернији и најраскошнији брод на свету, дуг око 300 m, са 11 палуба у висину - чудо технике и науке. Ипак, само зато што се за тренутак очешао о подводни гребен залутале ледене санте, претворио се у ништавило.

Када је 10. априла "Титаник", најновији брод компаније "Ваит стар лајн", запловио из Саутемптона за Њујорк, на листи путника било је много милионера и чланова британског и америчког помодног друштва. Сви су они кренули на безбрижно једнонедељно путовање морем последњим чудом технике. Сасвим доле, на најнижим палубама за које они из прве класе нису знали да постоје, и у много мање привлачним условима, стотине исељеника прелазиле су Атлантик у потрази за бољим животом у новој земљи.

Први дани прошли су без икаквих догађаја, али четвртог дана радио-везиста почео је да прима паничне вести од бродова који су се налазили испред "Титаника" на океану. Ледене санте спуштале су се много јужније него обично. У недељу 14. априла, током целог дана, у паузама између телеграма које су слали путници прве класе, пристизале су поруке. Прва порука заборављена је после неколико часова. Друге две поруке никада нису стигле до командног моста. Увече је температура ваздуха нагло пала али и поред упозорења да је лед у близини "Титаник" ипак није променио правац нити смањио брзину.

Кад је пао мрак, капетан Едвард Смит, заповедник "Титаника" на првом и последњем путовању овог брода, поставио је стражу да пази на појаву леда. Око 23.40 на осматрачници је примећена ледена санта испред брода. Да би избегао судар, официр на командном мосту издао је наређење да брод нагло скрене удесно али је било прекасно - лед је одсекао ражањ од 10 m дуж бродског трупа. Да је брод продужио не мењајући правац и да је ударио прамцем у ледену санту, можда не би потонуо.

Већина путника осетила је само благи потрес и није више на то мислила. Али после брижљивог испитивања инжењерима је било јасно да је брод осуђен на пропаст. "Непотопиви" је могао да се одржи на површини ако 4 од његових 16 сигурносних комора буде потопљено. Међутим, ледени брег је пресекао зидове на пет оваквих комора. Путници у трећој класи пробудили су се од воде у кабинама. Радио-везиста је послао нови SОS позив. Ово је први пут да је овај сигнал примењен код брода у невољи. У поноћ је издато наређење да се спасилачки чамци спусте у море. Путници нису обавештени да на чамце може да стане само 1.178 људи - половина од броја путника на броду. У почетку није било панике. Путници нису могли да поверују да је брод у опасности - па то је, уосталом, непотопив брод! Тек кад је почео да се забрињавајуће нагиње, путници су изгубили самопоуздање. Жене и деца имали су првенство у спасилачким чамцима, а мужеви и очеви опраштали су се од својих уплашених породица. Било је примера срамне себичности људи који су мислили само на себе у овом драматичном тренутку. Чамац број 1, чији је капацитет био 40 особа, отишао је само са 12 особа. Били су то сер Козмо и леди Даф Гордон, њен секретар, два Американца, шест ложача и један од осматрача леда. Путници из прве класе имали су привилегије над путницима осталих класа. Из прве класе страдале су само четири жене, и то три зато што су саме изабрале да остану на броду и умру са својим мужевима. Али од 272 жене из друге и треће класе преживеле су само 96 зато што су врата која воде у трећу класу била закључана да људи не би похрлили нагоре.

Бродски оркестар свирао је регтајм мелодије на накривљеној палуби и последња тачка била је химна "Јесен" са утешном строфом "Сачувај ме од плиме". Када се брод још више нагнуо, милионер Бенџамин Гугенхајм и његов собар отишли су у своје кабине и ускоро се појавили на палуби у вечерњим оделима. Хауард Кејс, лондонски петролејски магнат последњи пут је виђен на палуби како мирно припаљује цигарету наслоњен на ограду. У 2.20 изјутра "Титаник" се скоро усправио а затим је прамцем склизнуо надоле у дубину Атлантика од 3 km. Исељеници који нису могли да изађу из мрачних ходника потонули су са бродом. Они који су се нашли на палуби пали су у ледену воду. Њихови крици за помоћ, на које из спасилачких чамаца нису обраћали пажњу, дуго су се разлегали. Посада брода покушала је да спасе капетана Смита. Он је, међутим, одбио помоћ и рекао је својим морнарима да се брину за себе. После тога нико га више није видео.