Izvor: Objava, 12.Apr.2019, 17:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

СРЕМСКИ ФРОНТ

Сремски фронт део је општега стратегијског фронта у Другом светском рату уочи коначног ослобођења Југославије. После ослобођења Београда, октобра 1944, Немци су организовали Сремски фронт да би зауставили надирање снага НОВЈ у Славонију и тако осигурали повлачење немачке групе армија "Е" преко Босне на северозапад. Први јачи положај организовали су на линији Илок - Ердевик - Мартинци. Први пролетерски корпус НОВЈ с 19. дивизијом Црвене армије одбацио их је 7-9. децембра 1944. и избио у Сотин, Берак, Оролик, Комлетинце и Оток. Немачки 34. армијски корпус извршио је 17. јануара 1945. напад и одбацио снаге 1. армије ЈА на исток до Шида и Шаренграда. У тешким борбама до 24. јануара, 1. армија је успела да заустави напредовање Немаца који су на линији Мохово - источно од Товарника - западно од Шида - Илинци - река Босут - Батровци прешли у одбрану, стабилизовали фронт и приступили његову утврђивању. Дубина утврђених положаја износила је до 30 km. Насеља јужно од Босутских шума била су поседнута од усташа, којима су се касније придружиле и немачке снаге, ради одбране комуникације Брчко - Винковци преко које је такође текло повлачење немачких снага. Утврђени део фронта бранио је немачки 34. армијски корпус који је у свом саставу имао гренадирску дивизију, тврђавску бригаду "Klоtz", неколико самосталних батаљона и око 25 батерија артиљерије. Под командом овога корпуса била је и 3. усташко-домобранска дивизија.

Пробој фронта извршила је 1. армија подељена у три групе. Источна група (1. пролетерска, 21, 42, 48. и 22. дивизија), распоређена између Дунава и Босутских шума, вршила је пробој на делу за Опатовац и Товарник, а потом надирала правцем Товарник - Винковци; Сремска група (6. пролетерска и 11. дивизија са 1. коњичком бригадом) напредовала је јужно од Босутских шума и у садејству са Јужном групом (2, 5. и 17. дивизија) која је форсирала Саву код Брчког и Жупање требала да овлада комуникацијом Брчко - Винковци. Било је предвиђено да јединице 3. армије ЈА из Барање форсирају Драву узводно од Осијека, наступају према Винковцима и тако олакшају 1. армији извршење пробоја и окружење немачких снага.

Пробој је почео 12. априла 1945. Двоструким маневром на боковима претила је опасност од окружења 34. корпуса до линије Осијек - Винковци - Жупања, али се он повукао, што је допринело брзом савлађивању утврђене зоне и остваривању темпа напредовања пешадије ЈА 20-30 km на дан. До 13. априла су ослобођени Винковци, Вуковар, Жупања и Осијек и отворен је пут за пролаз према Славонском Броду и Загребу.

Због брзога пробоја Сремског фронта отпала је потреба да 3. армија дејствује према Винковцима. Уместо тога одмах је са 1. армијом оријентисана за дејства према западу у циљу коначног ослобођења земље.