Izvor: Objava, 30.Mar.2019, 12:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ПАВЛЕ ЦУКИЋ

Павле Цукић рођен је 1780. године у селу Крчмар у крагујевачкој нахији. За време дахијске страховладе у Београдском пашалуку помало је хајдуковао, а у Првом српском устанку од 1804. до 1813. учествовао је од првог дана и брзо се одликовао.

Био је један од момака из Карађорђеве пратње. Човек преке и необуздане нарави, нетрпељив према надређенима и брз на зло, убио је у јесен 1805. године, по наговору Карађорђеве жене Јелене, Марију из Бруснице, љубавницу Карађорђеву коју је вођа Првог српског устанка преобучену у мушко одело и под именом Маринко водио са собом, због чега је морао побећи у шуму. Тек у лето 1806. године, после устаничке победе на Мишару, Карађорђе му је, добро расположен због великог успеха устаничког оружја и на наваљивање осталих старешина, опростио и примио га опет међу своје момке. Међутим, својеглави Павле Цукић је опет дошао у сукоб са Карађорђем.

Наиме, Цукић је имао веома лепог коња, заробљеног од Турака. Карађорђу се допадне тај коњ те замоли Цукића да му га прода или поклони. Цукићу је било незгодно да Карађорђу коња продаје, али исто тако жао и да му га поклања, па се одлучио на нешто треће. Доведе коња у Тополу и дарова га Вожду, који се врло обрадује и Павла задржи на ручку. После ручка Цукић седне на другога коња и оде. А кад Карађорђев слуга уђе у шталу, имао је шта видети - Цукић је коњу одсекао реп и уши.

Наравно, Вожд овакву ругобу није могао јахати нити је коме поклонити, а Цукић се за дуже време чувао да не дође Ђорђу пред очи.

Касније је Павле Цукић постао војвода у шанцу на Рогозној, у Крушевачкој Жупи. Кметови из кнежине жупске, којом је заповедао, тужили су га врховној власти да своја овлашћења на зло користи.

Због рђавог поступања са народом, Карађорђе је на јануарској скупштини 1813. године у Београду наредио да се Цукић пред целом скупштином јавно избатина. Цукић се наљути и одметне у хајдуке. Тада Вожд поручи свим војводама да Цукића, ако се појави у њиховом округу, ухвате и њему доведу. Ако не могу да га ухвате живог - да га убију. (Између осталих војвода које су тада прогониле одметнутог Цукића био је и Милош Обреновић, што је био зачетак њиховог каснијег непријатељства које ће Цукићу доћи главе.)

После мало времена, Цукић увиде да не може дуго опстати као одметник. Зато се покаје и дође Карађорђу па га замоли за опроштај. Вожд, који је увек ценио Цукићево јунаштво испољено у бојевима против Турака, опрости му и овај пут и Цукић оде опет у Жупу на своје место.

По пропасти устанка 1813. Цукић пређе у Срем. Кад је две године касније букнуо Други српски устанак, врати се у Србију и придружи ослободилачкој борби. Још за време трајања борби Петар Молер, са којим је Цукић живео као с рођеним братом, затражи од Милоша Обреновића да се власт над Србијом раздели на четворицу: Милоша, Проту Матеју Ненадовића, Цукића и њега, Молера.

Милош одгоди ово питање за нека боља времена, упутивши Молера на Дрину, а Цукића пошаље у пожаревачки округ, где се у боју на Рановцу прославио као никада до тада. Засукавши рукаве, јуришао је међу Турке с голом сабљом и секао их као да нису наоружани.

Након успешног завршетка Другог српског устанка, кнез Милош постави Цукића за кнеза у крагујевачкој нахији.

У марту 1817. године Павле Цукић, кнез Сима Марковић и капетан Драгић Горуновић дигоше буну против кнеза Милоша с намером да доведу на власт Карађорђа, који се тада налазио у емиграцији у Русији. Милош је буну лако и брзо угушио, похватавши сва три виновника. Кнеза Симу и капетана Драгића Горуновића пошаље у Београд везиру Марашли Али-паши који их је погубио.

Милош је искористио ову прилику да се ослободи и Цукића. Његови људи водили су Павла за Београд на коњу, ногу закованих испод коња. Овај је певао из свега гласа:

Чудиће се и гора и трава,
куд се деде Цукићева глава!

По наредби Милошевој, његови људи убију путем Цукића, у селу Рогачи. Цукићеву одсечену главу Милош пошаље везиру, поручивши му да је овај пао са коња те сломио врат.

Павле Цукић је био леп човек, средњега раста,гргураве смеђе косе.