Izvor: Objava, 05.Mar.2019, 10:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ЈОСИФ ВИСАРИОНОВИЧ СТАЉИН

Совјетски државник који је од средине двадесетих година 20. века па до своје смрти чврстом руком владао СССР-ом. Рођен је као Јосиф Џугашвили 21. децембра 1879. године у месту Диди Лило у породици грузијског обућара и праље. Револуционарну делатност почео у Грузији и имао истакнуту улогу у руководству Руске социјалдемократске радничке партије Закавказја. Више пута хапшен и прогањан у Сибир. Око 1913. наденуо је себи име Стаљин, "човек од челика". Од 1912. члан ЦК Бољшевичке партије, а марта 1917. кооптиран у биро ЦК. Новембра 1917, на II сверуском конгресу Совјета, изабран за члана Централног извршног комитета Совјета и наименован за народног комесара националности. Априла 1922, за Лењинове болести, постао је генерални секретар Комунистичке партије; ту функцију обављао до смрти. Убрзо дошао у сукоб с Лењином, који је предложио његово смењивање (Лењинов тестамент), али на XII конгресу (априла 1923), Лењиново писмо није прочитано делегатима. После Лењинове смрти 1924. године Стаљин је повео борбу за успостављање неограничене личне власти у државном и партијском апарату, што га је убрзо одвојило од најистакнутијих руководећих кадрова из времена Октобарске револуције. Култ сопствене личности је наметао совјетском друштву и партији без икаквих скрупула: од 1936-1939. организују се масовна јавна суђења у којима је физички и политички ликвидирано око 10.000 истакнутих револуционара и бораца, међу којима и три прва маршала Црвене армије: Тухачевски, Блихер и Јегоров. Двоструко више их је послато у удаљене затвореничке логоре.

Својим петогодишњим планом Стаљин је спровео брзу индустријализацију земље и од СССР-а створио другу по снази индустријску и војну светску силу, одмах иза Сједињених Држава. Међутим, његова присилна колективизација обрадиве земље у колхозе (задружна пољопривредна газдинства у власништву државе) изазвала је глад у земљи; преко 7 милиона сељака умрло је од глади. Године 1939. Стаљин је са Адолфом Хитлером потписао немачко-совјетски пакт, али је и поред тога Немачка 1941. године напала СССР. Изненађен и запрепашћен, Стаљин је тако ушао у Други светски рат на страни савезника. На састанцима са америчким председником Френклином Рузвелтом и британским премијером Винстоном Черчилом у Техерану 1943. године, као и на Јалти и у Потсдаму 1945. године, Стаљин је као вешт дипломата поставио темеље новом добу совјетског утицаја у источној Европи после Другог светског рата. Умро је у Москви 5. марта 1953. године. Његов наследник Никита Хрушчов оспорио је многе Стаљинове политичке ставове и методе, а затим је на XX конгресу КП Совјетског Савеза из 1956. године изнео оптужбе на рачун бившег диктатора за страховладу и тиранију.