Izvor: Objava, 04.Feb.2019, 10:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

СЕЧА КНЕЗОВА

Сеча кнезова је назив за убиства угледних Срба у Београдском пашалуку од стране четворице јаничарских вођа - дахија (Аганлија, Кучук Алија, Мула Јусуф и Мехмед-ага Фочић), почетком фебруара 1804. Убивши београдског везира Хаџи Мустафа-пашу у децембру 1801. дахије су преузеле власт у Пашалуку и завеле терор. Дахијски зулум тешко је било мирно истрпети, те је у то време Пашалук преплављен хајдуцима које су предводили Станоје Главаш и Ђорђе Ћурчија. У јесен 1803. године почела је да сазрева и мисао о отвореној побуни, посебно пошто из Истамбула није стизао одговор на жалбу Срба којом се моли успостављање некадашњег законитог поретка.

Уз то, почетком 1804. године јаничарима је у руке доспело тајно писмо које је тамнавски кнез Алекса Ненадовић послао аустријском мајору Митесеру у Земун и у коме је, поред осталог, написао:

"Зато вас молимо припремите нам џебане и официре, а војске имамо доста, па нам помогните да дахије одавде отерамо."

Добивши непосредне доказе да се против њих спрема народни покрет у Србији, дахије одлучују да побију све значајније Србе (трговце, кнежеве и свештенике) у земљи како би обезглавили народ. Сеча кнезова почела је 4. фебруара 1804. На превару је, у току шест дана, ухваћено и посечено око 150 људи. Као жртве сече кнезова пали су кнез Алекса Ненадовић и подгорски кнез Илија Бирчанин у Ваљеву, Хаџи-Рувим, архимандрит манастира Боговађе, у Београду, кнез Марко Чарапић, Јанко Гагић и др. На списку за ликвидацију налазио се и Ђорђе Петровић Карађорђе, али је он са неколико момака дочекао и разбио јаничаре послате да га убију.

Супротно очекивању дахија сеча кнезова није заплашила рају него убрзала оружани устанак Срба који је избио још истог месеца.