КАРЛО ВЕЛИКИ

Izvor: Objava, 28.Jan.2019, 10:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

КАРЛО ВЕЛИКИ

Франачки краљ и западноримски цар Карло Велики рођен је 2. априла 742. у Лијежу као најстарији син франачког краља Пипина Малог. После смрти његовог оца 768. године он и његов брат Карломан поделили су власт над Франачком краљевином. Кад је Карломан умро 771, Карло Велики је постао једини владар. Напао је и освојио многе земље и народе: Сасе, Баварску, Ломбардију и Аваре, али у походима против муслимана у Шпанији није имао посебног успеха. Међутим, његова борба против "неверника" учиниће га узором крсташа у наредним вековима.

Карло је био храбар и снажан ратник. Својим тешким мачем знао је расећи непријатељску главу под шлемом. О његовим бојевима певане су многе народне песме.

Карлова владавина била је доба културног препорода. Мада неписмен, на двору је основао школу која је окупила најученије људе његовог доба, међу којима је био и теолог, научник и писац Алкуин из Јорка. Но, Карлов двор није био посвећен само интелектуалним напорима. Волео је лов и свечаности, иако се згражавао пијанства, и наредио је да му се 790. сагради величанствена палата у Ахену. Палата је била пројектована по узору на класичне грађевине и имала је базене са топлом водом и чувену осмоугаону капелу, која може да се види и данас.

Врхунац свог успеха Карло Велики доживео је на Божић 800. године, када га је папа Лав III крунисао за римског цара. Након тога његов углед је знатно порастао, нарочито у односу на његовог главног ривала, Византијско царство, које је наследило Римско царство на истоку. Године 800. византијски двор у Константинопољу трошио се у јаловим свађама око власти и Карло Велики је себе сматрао надмоћним. Тврдио је да је његово крунисање обновило славне дане Римског царства.

Разни људи су на различите начине исказивали дивљење Карлу Великом. Карло је био у пријатељским односима са калифом Харун ал-Рашидом и лично је био код њега у Багдаду у посети.

Карлова лична побожност и његово схватање дужности краља допринели су чвршћем повезивању Цркве и државе.

Карло је умро у Ахену 28. јануара 814.

Карло Велики је био најблиставији владар у историји средњовековне Европе. Овај владар, кога је папа крунисао, ујединио је и до смрти контролисао територије које заузимају данашњу Француску (изузев Бретање), Белгију, Холандију, Швајцарску, западну Немачку, највећи део Италије, Корзику, Балеарска острва, североисточну Шпанију, делове Паноније и Балканског полуострва, и утицао на владаре све до Наполеоновог доба.