Izvor: Objava, 20.Jan.2019, 19:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ВОЈВОДА ПЕТАР БОЈОВИЋ

Рођен је 16. јула 1853. године у Мишевићима, код Нове Вароши. Пореклом је из Васојевића. Гимназију и Војну академију је завршио у Београду. У чин артиљеријског потпоручника произведен је 1880, а коњичког поручника 1883. године. Генералштабни капетан I класе постао је 1891, пешадијски потпуковник 1897, генералштабни пуковник 1901. и генерал 1912. године.

Као питомац Војне академије у рату са Турцима 1876. године био је у Штабу Врховне команде, а 1877-78. у батерији, на дужности подофицира. У рату са Бугарима, 1885, био је водник коњичког ескадрона. Још у овим ратовима истакао се познавањем стратегије, тактике и личном храброшћу. У балканским ратовима био је начелник Штаба Прве армије. Учествовао је у мировним преговорима са Турском у Лондону 1913. године.

У Првом светском рату, као командант Прве армије, рањен је у бици на Дрини 1914, па је команду Првом армијом преузео армијски генерал Живојин Мишић. У децембру 1915. именован је за начелника штаба Врховне команде, уместо војводе Радомира Путника, који је оболео. У јулу 1918. дао је оставку на овај положај, незадовољан чињеницом да су савезнички генерали српску војску распоредили на најтеже положаје, и поново је преузео команду Првом армијом, која је прва пробила Солунски фронт. Јединице Прве армије су ушле и у Софију, али су повучене на захтев главнокомандујућег на Солунском фронту француског генерала Франша д'Епереа, који је чак претио употребом војне силе против Срба. На челу Прве армије, 1. новембра 1918. године победоносно је ушао у Београд.

За заслуге у Првом светском рату добио је чин војводе 13. новембра 1918. године.

На положај начелника Генералштаба, уместо преминулог војводе Живојина Мишића, именован је 1921, да би се наредне године повукао из активне службе. У Априлском рату 1941. године постављен је за помоћника врховног команданта југословенске војске краља Петра II Карађорђевића. За време окупације живео је у својој кући у Београду, симпатишући четнички покрет Драже Михаиловића.

Поред чланака у војним часописима, написао је и књиге: "Вод патроле", "Васпитање војника", "Метода за решавање тактичких задатака", "Шта имамо и можемо да очекујемо од Егзерцирних правила", "Одбрана Косова поља". Превео је Бријалмонтову "Тактику".

Иако је био стар и заслужан човек, по наређењу нове комунистичке власти војвода Петар Бојовић испребијан је у својој кући од чега је неколико дана касније и умро, 20. јануара 1945. године.