Izvor: Objava, 06.Jan.2019, 10:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

МОЈКОВАЧКА БИТКА

За време немачке, аустроугарске и бугарске офанзиве на Србију у Првом светском рату, која је почела 6. октобра 1915. године под командом немачког генерала Макензена, аустроугарске снаге на црногорској граници (51 батаљон пешадије и 37 батерија артиљерије) остале су у дефанзиви. Тек крајем октобра аустроугарска 62. дивизија из Вишеграда прешла је Дрину, али ју је црногорска Санџачка војска (састављена од бригада с територије целе Црне Горе) под командом сердара Јанка Вукотића одбацила у тешким борбама. Приликом повлачења српске војске кроз Црну Гору на албанско приморје, Санџачка војска је заједно са 1. српском армијом у новембру и децембру успешно обезбеђивала њен десни бок и позадину.

Пошто је 25. новембра обустављена Макензенова офанзива, аустроугарска команда је почела прегруписавати снаге за напад на усамљену Црну Гору. За тај задатак одређена је аустроугарска 3. армија (100.000 људи и 500 топова) ојачана трупама из Босне и Херцеговине. Против тих далеко надмоћнијих снага стајала је малобројна црногорска војска јачине око 60.000 људи и 155 топова, препуштена сама себи без наде да јој неко помогне.

Аустроугарска офанзива ради уништења црногорске и делова српске војске почела је 5. јануара 1916. године на сектору према Мојковцу, односно 8. јануара према Ловћену. Црногорска војска је храбро одолевала нападима знатно надмоћнијег непријатеља, осујетивши му брз продор ка Подгорици и на албанско приморје, што је било од неоцењиве важности за неометану евакуацију српске војске на Крф. Нарочито је био значајан бој код Мојковца 6. и 7. јануара. 1. дивизија црногорске Санџачке војске (Колашинска бригада, Ускочки батаљон и два регрутска батаљона) под командом бригадира Петра Мартиновића затварала је положаје код Мојковца које су нападале аустроугарске 53. и 62. дивизија. Непријатељ је јачим снагама извршио напад на положаје код Мојковца 6. јануара, који је упорном одбраном црногорске војске одбијен. Најжешће борбе вођене су следећег дана, кад је 1. дивизија извршила противнапад. Борбе су биле врло огорчене, а поједине јединице изводиле су жестоке јурише. Резултат боја тог дана био је да је непријатељ обуставио напад и да је 1. дивизија задржала главне положаје код Мојковца. Жилава одбрана код Мојковца против три пута надмоћнијег непријатеља показала је да је борбена способност црногорске Санџачке војске била на високом нивоу. Захваљујући црногорској победи у овој бици, позадина српске војске остала је безбедна.