Izvor: Objava, 13.Dec.2018, 15:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ОСЛОБОЂЕЊЕ БЕОГРАДА У ПРВОМ СРПСКОМ УСТАНКУ

Војнички гледано, опсада Београда од стране устаника је највеличанственија појава у Првом српском устанку. Више од две и по године хиљаде устаника, у неким тренуцима и неколико десетина хиљада, опседа Београд. Шта год се дешавало на другој страни, а много тога се дешавало - Иванковац, Мишар, Делиград - опсада Београда никако се не напушта, ни за тренутак.

Сам Карађорђе често је на границама, води своје
велике битке, али увек се врати у логор под Београдом. Главни логор је био једно време на Врачару, а касније на Ташмајдану. Турци, углавном коњаници, испадају, понекад и у већој маси од по две хиљаде коњаника - тада се воде прави бојеви.

Најзад, крајем 1806. године, на Светог Андреју Првозваног, 12. децембра, у зору, устаници су са више колона напали на варошке капије. Милоје Петровић, са 3.000 бораца, јуришао је према Сава-капији, кнез Сима Марковић, са 3.000 устаника београдске нахије, према Варош-капији, Васа Чарапић, са 3.000 људи грочанске нахије, и Станоје Главаш, са 2.000 Пожаревљана, према Видин-капији. Карађорђе је са главним делом артиљерије био на Ташмајдану. Под заштитом мрака, у ноћи уочи напада, војске су се приближиле капијама и зидинама. Конда Бимбаша, раније такође бранилац турског Београда, Арбанас православне вере, родом из околине Јањине у Епиру, је заједно са Узун-Мирком Апостоловићем и још петорицом одабраних добровољаца успео да се пребаци преко зидина у варош, да побије стражу и овлада бедемом код Сава-капије и да отвори капију кроз коју је пред зору прошла главнина колоне Милоја Петровића. Устаници су потом овладали Варош-капијом. Пред Видин-капијом развила се жестока борба. И на Стамбол-капији био је велики бој где је погинуо Васа Чарапић и где се Милисав Чамџија огласио великим јунаштвом.

У кратком року, после ове провале, српски устаници су овладали Београдском вароши. Погинуло је педесет устаника и 307 Турака.

Затим су се примакли Калемегдану и Гушанац Алија, видећи да нема куд - он је имао великих тешкоћа, не толико са опсађивачима колико са недостатком хране коју је набављао из Аустрије, а у ту сврху Срби су били запосели и Велико ратно острво, изазивајући оштар дипломатски протест Аустрије - предао се Србима и лађом отпловио за Видин, а београдски везир Сулејман-паша - који је у време свемоћних јаничара и Гушанца и његових крџалија био лишен било какве власти - покушао је да се одржи макар у Горњем граду.

Срби су, тајним пролазом, продрли у Доњи град и онда, на Светог првомученика Стефана, 8. јануара 1807. године, Београд је коначно пао у српске руке. За првог старешину Карађорђе је поставио Младена Миловановића.