Izvor: Objava, 04.Dec.2018, 11:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

РИШЕЉЕ

Кардинал, прелат и француски државник Арман Жан ди Плеси де Ришеље рођен је 9. септембра 1585. у Паризу. Улази у калуђерски ред да би својој породици сачувао приходе бискупије Ликон у Вандеји (1610). Запажени посланик у државним сталежима из 1614, задобија наклоност Марије Медичи која га именује за државног секретара рата и секретара иностраних послова (1616). Поставши кардинал 1622. улази у Краљевски савет (1624) и постаје први министар Луја XIII. Владаће Француском 18 година у великој слози са Лујем XIII који ће, не напуштајући своја права, бити увек сагласан са његовим ставовима.

Настојао је да потчини племиће, којима је забранио двобоје (едикт из 1626). Гломазни порески систем који Ришеље намеће изазива беду по селима и побуне које су грубо сломљене. Централизовао је управу и установио интенданте, и тиме укинуо привилегије провинција и обезбедио ауторитет монархије. До краја живота Ришеље ће се борити да сузбије низ завера скованих против њега. Укинуо је све хугенотске повластице, ревидирао Нантски указ и натерао хугеноте да му предају Ла Рошел (1628) како би их лишио енглеске помоћи, а њима је издао у Алесу тзв. Едикт милости (1629). Ришеље није показивао никакву благонаклоност према хугенотима, али им никада није оспорио слободу вероисповести и није попустио партији "богомољаца" који су га на то наговарали. Редовно се сукобљавао са том партијом која је, религиозно заслепљена, подржавала шпанску политику, чак и када је штетила интересима Француске, те била непријатељски расположена према реформама и рату против Хабсбурговаца. Залагао се за ограничење утицаја папе и римокатоличке цркве. Од почетка министровања Ришеље се заузима за развијање поморске моћи Француске. Дао је да се изгради четрдесетак галија како би се осигурала трговина на Медитерану коју су, гусарством, угрожавали Бербери из северне Африке. Потписује споразум са Мароком и тиме успоставља релативни мир за трговину. Ришељеова идеја била је да развије прекоокеанску трговину што је довело до стварања трговачких друштава и оснивања колонија у Канади и на Антилима. Али ова економска политика спречена је финансијским тешкоћама које је изазвала његова амбициозна спољна политика. Мада је из овог разлога реализација његове економске политике слаба, ипак је стекао заслугу тиме што је трасирао пут наследницима.

У спољној политици, започео је борбу против аустријских и шпанских Хабсбурговаца, најпре новчаном помоћи француским савезницима; то су шведски краљ Густав II Адолф и немачки протестантски кнежеви који су били у рату са царем, као и Уједињене провинције у сукобу са Шпанијом. Међутим, 1635. се одлучио за директно учествовање у Тридесетогодишњем рату и освојио део Алзаса (1638) и Артоа (1640), потом Русијон (1642). Умро је 4. децембра 1642. у Паризу.

Ришеље је поставио темеље монархијског апсолутизма у Француској и припремио терен за француску премоћ у Европи.