Izvor: Objava, 22.Nov.2018, 12:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

АМЕРИЧКИ ГРАЂАНСКИ РАТ

Грађански рат који је трајао од 1861. до 1865. био је најкрвавији и најгорчи сукоб у историји Сједињених Америчких Држава. Амерички председник Абрахам Линколн је рекао да је то за Америку проба издржљивости. Ова нација је из рата изашла ојачана.

Грађански рат је избио као последица сукоба интереса између североисточних и југоисточних делова земље у време када је највећи део Запада још био ненасељен. Север је био главни индустријски и трговачки регион, док је Југ био претежно пољопривредни регион коме је памук обезбеђивао главни приход. Север је веровао да ће јака централизована власт потпомоћи његов економски развој; Југ је био убеђен да ће "правима држава" очувати своје регионалне интересе. Север је захтевао да се уведу заштитне царине на његове индустријске производе, док је Југ био против, јер се тиме подизала цена индустријским производима. Индустријски развој Севера могао је да запосли све већи број слободних радника, док је економија плантажа на Југу зависила од огромне радне снаге црних робова. Став према ропству је постепено постао главни узрок неспоразума између Севера и Југа.

Године 1850. ропство је постало најважније питање у америчкој политици. Југ је сматрао да је систем ропства колико исправан толико и неопходан, док је већина на Северу сматрала ропство нечим гнусним и разлогом привредне заосталости Југа. Конгрес је нашао компромис, изгладио ове несугласице и одгодио отворен раскид, али је Југ наставио притисак да се ропство прошири и на западне територије. Присталице укидања ропства - аболиционисти са Севера, од којих је најречитији био Виљем Лојд Гарисон, бунили су се против "необичне институције" окованих људи. Много читани роман Херијете Бичер Стоу "Чича Томина колиба" (1852), у којем су описане бруталности ропства, постао је непосредни повод за оснивање покрета против ропства. Одлучни заокрет у решавању несугласица између Севера и Југа био је условљен нарастањем мржње коју су с обе стране потпиривали говорници.

Ни у демократској ни у виговској партији, двема главним националним политичким организацијама, није било јединственог става према ропству и виговци нису могли да издрже овај унутрашњи раздор. На рушевинама њихове партије изникла је 1854. нова републиканска партија чији је председнички кандидат шест година касније био Абрахам Линколн, раније конгресмен државе Илиноис. Линколн није био аболициониста, али је био противник ширења ропства на западне територије.

Децембра 1860, месец дана пошто је Линколн изабран за председника, Јужна Каролина се, страхујући од атака на структуру јужњачког ропства, прва отцепила од Сједињених Америчких Држава, а до почетка фебруара придружиле су јој се Мисисипи, Флорида, Алабама, Џорџија, Лујзијана и Тексас. Фебруара 1861. отцепљене - сецесионистичке - државе су основале Конфедерацију Америчких Држава са Џеферсоном Дејвисом, као председником.

Када је свечано ступао на дужност, марта 1861, Линколн је изјавио да не намерава да се меша у ропство у постојећим државама, али то није вредело; отцепљене државе нису намеравале да се врате. Дванаестог априла, у зору, снаге Конфедерације отвориле су ватру на Форт Самтер, федералну тврђаву у Чарлстону, Јужна Каролина. Вирџинија, Арканзас, Северна Каролина и Тенеси убрзо су приступиле Конфедерацији. Обе стране су објавиле мобилизацију. Отпочео је грађански рат.

Север је имао несумњиву предност захваљујући далеко моћнијим индустријским потенцијалима. Слободно становништво на Југу било је четири пута мање од становништва на Северу. Север је контролисао морнарицу и спроводио ефикасну блокаду Југа.

Прва велика битка јасно је показала да Северњаци неће лако доћи до победе. Трупе Сједињених Америчких Држава су покушале да се пробију кроз линије Конфедерације код Бул Рана у Вирџинији, али су претрпеле пораз и у паници се повукле до Вашингтона. У 1862. офанзива армије Севера под генералом Јулисизом Грантом, уз садејство ратне морнарице, окончана је освајањем подручја Кентакија, западног Тенесија и ослобођењем долине Мисисипија до Виксбурга, али на главном, источном правцу, успех је припао снагама Југа. Покушај армије Севера да овлада Ричмондом, где је био центар Конфедерације, окончан је поразом, а напади Југа код Ентитема и Севера код Фредриксбурга били су без успеха. Прва фаза рата завршена је, у основи, повољно по Југ. У међувремену, Линколнова влада је објавила општу војну обавезу, а затим донела уредбу о додељивању земље (Hоmеstеаd Аct). Аболиционисти су се залагали за ослобађање робова и Линколн је издао Проглас о ослобођењу црнаца 1. јануара 1863, којим су сви робови у државама Конфедерације били ослобођени.

У 1863. снаге Југа однеле су једну од највећих победа код Чанселорсвила. Али, наступање армије Југа у Пенсилванији заустављено је њеним тешким поразом код Гетизбурга јула 1863. После ове битке било је немогуће опоравити војску Конфедерације. Северњаци, под командом генерала Гранта, заузимају истог месеца Виксбург и Чатанугу четири месеца касније, успевајући тако да одвоје неодлучне државе западно од Мисисипија од Конфедерације.

Почетком маја 1864. снаге Севера предузеле су офанзиву. Значајан је био поход генерала Виљема Шермана кроз Џорџију до Атлантика, под називом "марш ка мору", којим је Југ располовљен.

Почетком 1865. командант северњачке војске генерал Грант заузима Ричмонд. Исцрпљен, командант војске Конфедерације Роберт Ли капитулира 9. априла исте године код Епометокса. Овим је грађански рат завршен, сачувано јединство Сједињених Америчких Држава, ропство укинуто.