Izvor: Objava, 17.Nov.2018, 13:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ПОТЕМКИНОВА СЕЛА

Григориј Александрович Потемкин (1739-1791) био је руски кнез, фелдмаршал, љубимац (а од 1774. и морганатски супруг) царице Катарине Велике. Колонизовао је југ Русије и основао Севастопољ. Руководио је руском спољном политиком и увео Русију у савез са Аустријом против Турске.

Потемкин је био човек који ће, у зиму 1787, организовати чувено путовање Катарине Велике на Крим, после којег ће израз "Потемкинова села" ући у све енциклопедије света. Шта је то урадио Потемкин?

После анексије Тавриде (Крима) 1783, коју је Потемкин вештим маневрисањем између проруске и протурске странке међу тамошњим Татарима придобио за Русију, Катарина је изразила жељу да посети јужне области да би се уверила како цвета њено царство. Организацију овог путовања узео је Потемкин на себе, схватајући да је то још једна прилика да увери царицу како и колико земља напредује под његовом сигурном државничком руком.

Невоља је, међутим, била у томе што земља није изгледала ни приближно тако лепо и богато како је то хтео да представи Потемкин. Због тога се он одлучио да дрско и безочно обмане и изигра не само царицу, већ и све достојанственике и дипломате који су се налазили у њеној пратњи, међу којима је био и Катаринин специјални и најдражи гост, цар Светог Римског Царства Јосиф II.

Од самог почетка, царска поворка која је кренула санкама из Санкт Петербурга, пролазила је кроз сјај и раскош. На сваком застанку дочекивала су их топла јела и разне ђаконије на богато украшеним столовима, а спавало се у кућама чији су власници неколико месеци пре тога добили новац из државне касе да би их беспрекорно уредили. За сваки обед стављано је ново посуђе, а постељно рубље које је послужило само једном остављано је као поклон сељацима.

У пролеће се поворка укрцала у седам галија, обојених у златно и црвено, и даље кренула воденим путем, низ Дњепар. Гости уживају. Свака галија има музичку одају, салон са библиотеком, и шатор разапет на мосту под којим се, у заклону од сунца, може удисати свеж ваздух с реке. Најодабранији обедују с царицом на њеној галији, уз музику коју обезбеђује оркестар од дванаест људи. Али ту је и једна посебна галија, на којој је уређена трпезарија за седамдесет особа и на којој се званице окупљају за нарочите пријеме.

Ни обала, која се види с галија, није ништа мање лепа. Љупке сеоске куће украшене су венцима и цвећем, села изгледају чисто и уређено. Раздрагани људи машу са обале, сви кличу и певају, ниједног просјака нити одрпанца. Све изгледа тако напредно и богато, нигде несрећног човека у царској Русији.

Али све је то била обмана! Потемкин је на време уредио да се дуж обале поставе насликане кулисе које су од радозналих погледа царице и њених гостију скривале беду и прљавштину. Те кулисе, то су та "Потемкинова села" - израз којим се и данас, скоро два и по века после тог догађаја, означава лажан сјај, опсена.