Izvor: Objava, 14.Nov.2018, 13:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ВОЈНА КРАЈИНА

Војна крајина (Војна граница) је назив за пограничну територију Угарске Краљевине и од 1527. Хабсбуршке Монархије, посебно организовану ради одбране од Турака. Зачетак Војне крајине потиче од 1435. дуж угарских граница према Венецији и Босни, а изградња почиње оснивањем Сењске капетаније 1469. Угарска крајина добрим делом се ослања и на услуге Срба ратника и шајкаша на рекама. Изабран после мохачке битке за угарског и хрватског краља, Фердинанд Хабсбуршки се обавезао да ће бранити границу према Турској. Тако започиње успостављање јединствене граничне заштите од реке Саве до Јадранског мора 1527. у Хрватској, а 1548. у Славонији. Завршни организацијски облик капетанијског уређења Војна крајина је добила 1576, када је појас граничне заштите ишао од реке Драве до Јадранског мора. Краљ и високо племство Корушке, Крањске и Штајерске увели су 1553. јединствено командовање Војном крајином са сталном војском и врховним капетаном на челу. Али већ 1568. јединствена Војна крајина је укинута, па су образоване две посебне крајине, Славонска и Хрватска. Свака је имала посебног заповедника - врховног капетана. Врховни капетан, који је уједно био и крупан феудалац, издржавао је о свом трошку 1.050 војника. Пошто су крајишки војници постали један од главних ослонаца Хабсбурговаца, Војна крајина је 1578. у војном погледу изузета испод власти бана и потчињена надвојводи Карлу II. Територија Славонске и Хрватске крајине стално је насељавана пребезима из Турске, који су често стизали у бројним групама, већим делом Срби. Седиште читаве Крајине било је у Грацу, док је седиште Хрватске крајине било у Карловцу, који је основан 1579, а седиште Славонске крајине у Вараждину. Сталне крајишке посаде биле су размештене по градовима, утврђеним каменим зидовима или дрветом, на највероватнијим правцима турских продора. Хрватска крајина имала је 60, а Славонска 29 поседнутих утврђених градова. Између градова, на пола часа хода, налазиле су се непрекидне линије чардака, а испред главне одбрамбене линије биле су истурене стражарнице са стражама. Све мушко становништво Војне крајине од 16. до 60. године живота било је обухваћено војном обавезом, а за вршење војне службе добијало је земљу и куће, ослобођено свих пореза и дажбина. Војска капетанија састојала се од плаћених посада по градовима с покретном резервом и неплаћеног крајишког становништва у саставу народних војводстава. Војна крајина је показала свој значај у рату 1593-1606, кад су Турци претрпели пораз и коначно задржани у њиховом надирању. Када је 1630. Војна крајина потпуно издвојена испод банске управе и стављена под аустријску, трупе су издржаване средствима из царске благајне, знатно увећане и почеле су се ангажовати на бојиштима по Европи. Хрватски сабор је сматрао да су образовањем Крајине додатно окрњени "остаци остатака Хрватске". Феудалци су настојали да граничаре претворе у кметове, а католичка црква да граничаре Србе преведе у унију или потпуно покатоличи. Због честих ратова бечки двор је узимао у заштиту граничаре и давао им извесну самоуправу. Потискивањем Турака из Славоније и јужне Угарске крајем XVII и почетком XVIII века, Војна крајина је проширена од ушћа Уне у Саву до Карпата. Ради бољег искоришћавања војног потенцијала, аустријска Врховна команда спровела је 1737-51. реорганизацију Војне крајине - крајишка милиција је претворена у редовну војску једновременим формирањем пукова (регименти) у свим крајевима, у којима су скоро сва места виших официра заузимали странци. Ради даљег јачања војне моћи Војне крајине, формиран је 1765. Централни крајишки инспекторат у Карловцу. Тадашње бројно стање трупа Војне крајине било је 54.000 војника, а 1778. само оперативне трупе имале су 61.969 војника. Од Славонско-сремске и Банатске генералне команде формирана је 1783. јединствена команда са седиштем у Петроварадину, уједињене су Банска и Вараждинска команда са седиштем у Загребу, а 1786. формирана је јединствена команда за Банску, Вараждинску и Карловачку крајину. Војна крајина давала је Аустрији скоро половину њене војске у XVIII веку. Cваки седми мушкарац Војне крајине био је војник, док је у осталим земљама Аустрије један војник долазио на 64 мушка становника. На том војном логору, непресушном извору одличне и јевтине царске војске, почивала је дуго времена оружана сила Хабсбурговаца, којом су ратовали у средњој и западној Европи. Крајина је развојачена 1873, када је уведена посебна цивилна управа. Њен хрватски и славонски део спојен је 15. јуна 1881. са Банском Хрватском, а 1. августа 1881. Војна крајина је укинута и прикључена Хрватској.