ДАНАК У КРВИ

Izvor: Objava, 13.Nov.2018, 12:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ДАНАК У КРВИ

Данак у крви је назив за прикупљање деце за јаничаре од хришћанских поданика у Османском царству. Уведен је за Мурата II, после по Османлије катастрофалне битке код Ангоре (1402), кад је одлучено да се ослабљена турска плаћеничка војска попуни из редова покорених хришћанских народа. Прикупљање мушке деце старости од 10 до 16 година вршило се периодично, отприлике сваке пете године, наизменице по појединим крајевима. У правилу узимано је по једно дете (није смео бити јединац, ожењен или на занату) на 40 кућа; морали су бити здрави и лепи. Прикупљање деце вршили су беглербези, санџакбези и кадије. Данак у крви избегавао се сакривањем по шумама и раном женидбом дечака, а било је и родитеља који су намерно сакатили своју децу само да не буду одведена. Прикупљени дечаци одвођени су у групама од 100 до 200 у Цариград, где је још једном вршен преглед и одабир. Ти однарођени синови сачињавали су најоданију војску турских султана, док су одабранији напредовали у служби на двору и неки од њих постајали су провинцијски намесници или везири на Порти. Овај најтежи и најболнији од свих данака покорених хришћана Османском царству укинут је средином XVII века, али се задржао понегде и у другој половини тог века.