Izvor: Objava, 12.Nov.2018, 12:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

БИТКЕ НА МАРТИНИЋИМА И КРУСИМА

У лето 1796. године скадарски везир Махмут-паша Бушатлија почео је да гомила војску према Црној Гори. Тврдио је да нема намеру да удари на Црну Гору, већ само на Пипере и Бјелопавлиће (Брда), због тога што су ови "путеве затворили, и у градове турске забун учинили".

Махмут-паша поручио је црногорском владици Петру I Петровићу Његошу да не помаже Пипере и Бјелопавлиће, у противном он ће "онога ко им помоћ даде ћерати љутом Арбанијом". Но, Црногорци и Брђани су дали писану заклетву да ће се ујединити и заједно одбранити од Турака. И тако је у јулу дошло до окршаја и црногорске победе код Мартинића.

У јесен исте године Махмут-паша Бушатлија је опет напао на Црну Гору, али је потучен у бици на Крусима. У овоме боју паша је и погинуо (од руке Богдана Вукова из села Залаза).

Ове две сјајне победе над Турцима 1796. године, на Мартинићима и на Крусима, не само што су пронеле славу црногорског оружја (руски цар им је честитао посебном граматом и Црној Гори загарантовао помоћ од 1.000 дуката годишње) него су означиле и почетак уједињења Црне Горе и брђанских племена. Такође, дале су и велики подстрек другим поробљеним народима на Балкану да одлучније крену у борбу за ослобођење од турског јарма.

После победе на Крусима, Русија је владику Петра I одликовала орденом Александра Невског првог степена. Вук Караџић пише да од битке на Крусима "почиње ново доба за Црну Гору. Отад почиње њена независност".