Izvor: Objava, 06.Nov.2018, 11:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

БИТКА КОД КАНЕ

"Ханибал анте портас" ("Ханибал је пред вратима") - то је реченица коју је у трећем веку пре нове ере, становништво Рима, у потпуној паници и страху, изговарало док је Ханибал, чувени картагињански војсковођа, добијао битке против моћних римских легија и приближавао се Кани, у југоисточној Италији. А самим тим и престоници Римске републике.

Картагина је била антички град у Северној Африци око ког се, од старих феничанских градова-држава, створила Картагињанска држава, најзначајнија поморска сила на Медитерану, до Пунских ратова.

Повративши се од пораза који су им нанели Римљани у 23 године дугачком Првом пунском рату (264-241. п.н.е.), Картагињани су решили да поврате превласт на Медитерану. Знајући да му је противник бројчано јачи и да у окршају на мору нема шансе, Ханибал је решио да изненади Римљане, и започне копнену инвазију преко - Шпаније. Његова војска, уз велики труд и још веће муке, прешла је најпре Пиринеје, а онда и Алпе. Тада је европски континент први пут видео слонове, које је Ханибал користио у походу на Рим.

А 2. августа 216. године пре нове ере догодила се битка код Кане, највећа у Другом пунском рату, али, како се испоставило, не и пресудна. Била је то једна од најзначајнијих битака у историји. Војсци од 35.000 Картагињана на челу са Ханибалом супротставила се бројнија римска војска од 48.000 војника - осам ојачаних легија, коју су водили конзули Паулије Јулије Емилије и Теренције Варо. Ханибалова тактика, ипак, довела је Картагињане до победе.

Ханибал је постројио своје снаге врло смишљено. Коњицу и елитну пешадију је ставио на крила, док је у средини поставио своје најслабије и неискусне војнике. Лукаво је поставио трупе, да непријатељу сунце бије у очи. Ханибал се, за разлику од римских команданата који су били уз коњицу на крилима војске, налазио у средини, међу пешадијом. Слонови су до Кане изгинули.

После почетног сукоба лаке пешадије, дошло је до окршаја тешке пешадије у средини и коњице на крилима. Док је римска пешадија полако потискивала слабе Картагињане у средини бојног поља, излагала је своје бокове. Картагинске снаге с крила су римској пешадији пришле са стране. Картагињанска коњица напала је Римљане с леђа и уништила њихову коњицу на крилима. То је био пресудан моменат битке. Римска војска нашла се у двоструком обухвату, а Ханибал ју је затим окружио и увођењем резерве потпуно поразио. Погинуло је 42.700 Римљана, укључујући Паулија, док су Картагињани имали свега око пет хиљада седамсто мртвих. У последњим тренуцима битке сваког минута је гинуло око 600 Римљана. То је био један од најкатастрофалнијих пораза у историји старог Рима и уједно једна од најкрвавијих битака до тада.

Римске легије су биле увежбане, организоване и опремљене, међу најбољим војскама тог времена. Ипак, Римљани су добили прописну лекцију. Чак и најбоља војска може да буде побеђена ако није добро вођена. Римљани нису искористили бројчану надмоћ, а нису ни благовремено реаговали на продор картагинске коњице. Ханибал, због исцрпљености војске и недовољне опремљености за опсаду, ипак није кренуо на Рим. Рим је био у сузама јер није било породице која није изгубила неког код Кане. Народ је био деморалисан и успаничен.

Ипак, иако је битка представљала велики тактички пораз за Римљане, стратешка предност Рима у смислу људства и оданости његових савезника омогућила му је да се релативно брзо опорави. Победили су Ханибалову војску код Метаура, напали на картагињанску територију у Северној Африци близу самог града Картагине и коначно поразили Ханибала код Заме 202. године п.н.е. и тако добили цео рат. У Трећем пунском рату, 149-146. године п.н.е., Рим је освојио и уништио Картагину.