Izvor: Objava, 30.Okt.2018, 02:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

БОРОДИНСКА БИТКА

Бородинска битка је вођена 7. септембра 1812. године код села Бородина, на путу Смоленск-Москва, 5 километара од реке Москве, између француских и руских снага у руском Отаџбинском рату против Наполеона. Једна је од најкрвавијих у 19. веку.

Линија фронта била је дуга свега десетак километара. Руском војском (120.000 људи и 640 топова) командовао је генерал Михаил Кутузов а француском (130.000 људи и 587 топова) Наполеон Бонапарта. Француски топови имали су већи домет од руских.

Дан уочи битке кроз редове руске војске кретала се литија са иконом Смоленске Богородице. Литија се кретала са војницима који су носили пушке окренуте ка земљи.

Битка, која је трајала цео дан и у којој су и једна и друга страна показале велику храброст и упорност, почела је нападом Делзонове дивизије на десно руско крило, на село Бородино. Напад је почео рано ујутру око 5 часова под заштитом магле. Бородино су држали јегери Царске гарде. Њихов задатак је био да село држе што дуже. Јегери су потиснути око 10 часова. Командант руског десног крила Барклај де Толи је наредио да се запали мост на реци Калочи. И јегери и Французи су имали велике губитке.

Рано ујутру почео је и напад на лево крило руске војске којим је командовао кнез Багратион. Французи су нападали од 5 ујутру до близу подне. Багратион је на брзину направио ровове и припремио одбрану. Одбрана је била жестока и одбијала је француске нападе. Наполеон је решио да прво пробије линије на руском левом крилу и да онда крене у напад на центар руске војске. Зато је наредио да се из 400 топова отвори ватра на Семјеновске ровове. Наполеон се спремао за одлучујући напад. Багратион је увидео да се спрема напад и повео је у јуриш лево крило руске војске. Јуриш је био одбијен и Французи су кренули у напад. Тада је тешко рањен Багратион. То је био кључни моменат битке на овом делу фронта. Од задобијених рана кнез Багратион је умро неколико дана после битке.

Након повлачења руског левог крила Наполеон се окренуо ка батерији на брежуљку познатој као батерија Рајевског, која се налазила у центру руске одбране. Његов циљ је био да заузме батерију Рајевског и натера руску војску на панично повлачење. Французи су неколико пута заузимали батерију али су Руси сваки пут успевали да поврате положај.

Платов са козацима и Уваров са 1. коњичким корпусом извели су једну диверзију, прешли су реку Калочу и напали француску позадину са северне стране. Овај изненадни напад није успео али је приморао Наполеона да обустави даљи притисак на руски центар, што је Русима омогућило да се среде. Након крвавих борби три четвртине бранилаца батерије Рајевског је изгинуло а преостала четвртина се повукла. На крају дана Наполеон је питао: "Шта раде Руси?" Одговор је био: "Стоје на месту, Ваше Величанство." Руси су одржали линију фронта до краја дана. Кутузов је консолидовао своје трупе за протунапад, али сазнавши да Наполеону пристиже појачање, одустао је од планираног протунапада и наредног дана повукао своје снаге ка Москви. Повлачење руске војске изведено је у савршеном реду.

И поред великих губитака (28.000 погинулих војника укључујући 23 генерала) Наполеон није постигао свој циљ - уништење руске армије. Насупрот, Кутузов је унаточ такође великим губицима (44.000 мртвих) успео да сачува борбеност руских снага и знатно ослаби ударну моћ Наполеона. Касније, у прогонству на Светој Јелени, Наполеон је о Бородинској бици изјавио: "Французи су у њој показали да су достојни да победе, а Руси да су заслужили право да буду непобедиви."